Новосадски омнибус на Сцени српског народног позоришта

Иако није реч о драмским делима, “Појачало и гитара” Слободана Тишме, “Граматика поремећаја” Фрање Петриновића, “Велика очекивања” Ђорђа Писарева, биће представљени на Камерној сцени Српског народног позоришта као “Новосадски омнибус”. Премијера прве две, у целовечерњој комбинацији, плус концерт, биће одржана у среду, а премијера треће, “Велика очекивања”, 2. марта, такође уз концерт, саопштено је на јучерашњој конференцији за новинаре.
srpsko narodno pozoriste
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

Куриозитета у вези са овим омнибусом има много, али један од основних је, како је рекао управник СНП-а Зоран Ђерић, да он представља неајеминентнија књижевна имена савремене новосадске прозе, односно њихова дела и јунаке. На ово се током конференције за новинаре надовезивао и директор Драме СНП-а Милован Филиповић, наводећи да је креативног материјала током процеса рада било много, да се размишљало и о испреплитању дела у јединствену драматуршку целину, али да је на крају одлучено да се приче “Појачало и гитара” и “Граматика поремећаја” изводе заједно, а “Велика очекивања” посебно, како представа не би трајала четири сата, за шта је, у условима Камерне сцене, оцењено да је предуго.

На конференцији за новинаре говорили су и писци. Фрања Петриновић са стрепњом и радошћу ишчекује како су се изборили са његовом прозом, што увеличава податак да ће после 30 година рада први пут бити заступљен на сцени СНП-а.

- Трећи у вези је вишак - нашалио се Ђорђе Писарев на свој рачун. - Суштина је раду редитеља и глумаца. Омнибуси су реткост у позоришту, а гледали смо многе узбудљиве на филму, па се надам једном таквом. Јунаци су нам слични. Код Фрање је то човек који тражи идентитет, изгубљен у свемиру, Тишмин кроз сагледавање односа са људима из окружења, док је код мене јунак помало површан. Тражи само трачак среће да му живот добије бар мало смисла.

Музика бендова “Луна” и “Ла страда” била је један од кључних мотива за стварање “Новосадског омнибуса” на сцени СНП-а, па је у то име говорио непосредни актер и аутор панк и сцене новог таласа, не само поменутих бендова, Зоран Булатовић Бале.

- Колико знам, ово ће бити први пут да се наша музика користи у позоришту - навео је Бале. Њему се јако допао концепт да се, да о томе проговоре на сцени, дала шанса младима. Наиме, две од три представе су редитељски дебији, Иване Јаношев (“Појачало и гитара”) и Давида Алића (“Граматика поремећаја”), а и трећу је режирао редитељ млађе генерације, Душан Мамула (“Велика очекивања”).

– Срећа је била да смо имали ту музику као огромно поље инспирације и за драматизацију, и за драматургију... Атмосферу. –рекла је редитељка Ивана Јаношев. – Захваљујући музици, интуитивно смо могли да осетимо о чему се ту ради. Избор да се буде на маргини и не учествује у ономе што друштво тражи, чини ми се да је попуно заборављен у мојој генерацији. Нема више тог бунта да се не испуњавају друштвена очекивања.

Редитељ Давид Алић осврнуо се на то да му је дуго требало да изабере само једну причу, цитирајући Петриновићеву реченицу: “Ми заиста не знамо где наше причање почиње, на почетку или крају.”

- Дуго смо времена провели за столом. Видећете свет дубоко исткан оним што смо, или ћемо тек преживети - закључио је Алић.

Музика живих писаца

Бројну и разноврсну глумачку екипу на јучћерашњој конференцији за новинаре у Српском народном позоршту представљали су Мирослав Фабри, који је са великим нестрпљењем очекивао сусрет са живим писцима на матичној сцени, и Сања Микитишин која се, радећи на представи, присетила тинејџерских година, постављајући се у улогу властитих родитеља.

– Поново сам открила ту музику коју и данас доживљавам као музику 21. века – рекла је Сања Микитишин.

        И. Бурић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести