Све су то програми уз које позориште остаје при својој основној филозофији и мисији, којом је стекло значајну репутацију, додаје позоришни редитељ, који је у септембру прошле године именован за директора Малог позоришта "Душко Радовић".
Само месец дана касније тај специјализовани тетар за децу је обележио 70 година постојања премијером представе "Срце у јунака Краљевића Марка".
Велике уметничке планове позоришта, пре свега његовог ансамбла, прекинула је пандемија вируса ковид 19.
Николић на почетку разговора за Танјуг каже да се циљеви који су за њега примарни током постављања и реализације програма у Малом позоришту Душко Радовић не разликују од оних циљева које већ дуго поставља као своје уметничке, о којима интензивно размишља годинама и за које се бори као редитељ кроз своје представе.
"Рукопис на којем ћу инстистирати током свог директората је свакако синкретизам уметности - велики акценат је на визуелном и на ликовности, на квалитетном музичком садржају, на значајној кореографији који ће бити у служби глуме, драматургије и режије. Све уметности уједињене у позоришном чину стварају магију која мења и срца и мисли гледалаца. То је највиши циљ дечијег позоришта- образујемо мале грађане који промишљају, имају развијену емпатију, одговорност, добронамерност, храброст и чврст морал", каже Николић.
Додаје да је најважнији подвиг позоришта од момента када је дошао у њега премијера домаћег класика за децу "Пепељуга" Александар Поповића у режији Стевана Бодроже.
"Ова визелно раскошна представа је сјајном режијом објединила велики глумачки ансамбл који је испричао важну и терапеутску причу о тријумфу врлине. У помахниталом и убрзаном свету пре Цовида 19, та је прича била потребнија него икада", каже Николић.
Према његовим речима, још пре прекида деловања позоришта због сузбијања епидемије вируса ковид 19 у позоришту је започет рад на помало мизантропском "Гуливеру", коме ће ансамбл дати ноту интелигентне духовитости и победе пријатељства.
"Такође смо започели и рад на ''Дечаку са кофером'', најдирљивијем савремом позоришном тексту који сам прочитао, а где ће редитељски и глумачки приступ бити врло храбри и интелигентни. У сваком случају, охрабрујем и стојим иза сваког изласка из зоне комфора и пут ка остварењу уметничког сна", навео је он.
Како је рекао, позориште је било вредно током ванредног стања, почели су програме "Мало позориште на малим екранима" и "Бајка у 7" који су доминатно драмски, али и пратеће програме "Мали музички детективи" и "Мало путовање кроз историју уметности", чији циљ је гајење доброг укуса за класичну музику и класично сликарство мале позоришне публике.
За њега нема дилеме да су ретке особине ансамбла "Радовића" полет и истинска страст према уметности.
Најављује амбициозне планове позоришта у будућности.
"Пред нама је један сјајан диптих од две повезане кинеске бајке- заправо једна иста прича испричана из угла децака, принца-рибара и девојчице, принцезе-разбојнице. Истраживаћемо у нашој представи зашто су то две приче, а не једна. Очекује нас и путовање са Пипи Дугом Чарапом, затим Андерсеново путовање с оне стране сна и на крају документаран театар за децу који истражује шта су то корени заједнице и нашег заједничког живота у једном полису. Мислим да оваквим програмима остајемо на основној филозофији и мисији Малог позоришта Душко Радовић којим је оно стекло такву значајну репутацију", каже Николић.
Под његовом редитељском палицом настао је сада већ култни мјузикл у Београду "Љубав и мода" који се на сцени Мадленианума игра на карту више.
Николић каже да значајан успех те представе управо у сагласију са ансамблом да се наизглед лаганом саџају не приступили олако.
"Сви учесници представе су били спремни да од почетка зидају нову структуру. Нина Јанковић, Катарина Гојковић, Андрија Даничић, Стеван Пиале, Тамара Алексић... и још многи који су чинили ту бројну екипу су били спремни на велики ризик. Међутим, када је рад почео посвећеност задатку је победила и створено је ново дело које је заправо коментар на филмски класик "Љубав и мода", прилагођено савреној публици", каже он.
"Можда је та представа један милитантни ескапизам, а можда је много више од бега из сиве реланости. Заправо та представа је борба да се вратимо ономе што је најважније и што нас једино чини срећнима. То је једна фраза која се скривена провлачи кроз целу представу, од основне идеје до баналног натписа на сценографији који илуструје име хотела у Трсту- "Трионфо д аморе", односно "Тријумф љубави".
Са великим успехом пред крај 2019. године изведена је опера "Фауст" у Николићевој режији на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.
Цењени редитељ каже да је опера његова највећа љубав.
Као и грчка трагедија, тако и опера путем екстазе коју гледалац доживи остварује терапеутску функцију за заједницу и за појединца, наводи редитељ.
"То су биле примарне идеје и наш свети уметнички позив када смо постављали "Риголета" и "Фауста" са посвећеним и продуховљеним ансамблом Српског народног позоришта у Новом Саду. Свети уметнички позив да урадимо нешто добро за нашу заједницу нас је ујединио и ми смо испричали важну причу о добру. Сада су нам такве катарзичне и инспиришуће приче потребније него икада. Ту где је економски богата, а истовремено духовно сиромашна цивилизација поклекла, осећамо никада већу потребу да нам неки значајан духовни садржај испуни душу. Опера се управо тиме бави. Време опере тек долази. Арс лонга, вита бревис", каже Николић.
