Премијера је заказана за 24. јануар, а ова сасвим другачија верзија Софоклове Антигоне, смештена у 1918. годину, у време када се као и много пута пре и касније, на нашим просторима чинило да се поуздано зна ко су победници а ко поражени и када су много пута људски и божји закони били сукобљени, говори о породичној драми која се претвара у трагедију, каже редитељ Милан Нешковић.
"Ово није прича о рату. Ово је прича о ономе што се догађа после рата на глобалном нивоу, али се све преплиће кроз судбину једне проширене породице. Ја никада као редитељ не могу стати на нечију страну и рећи у праву је Антигона или Креонт. Тиме бих показивао одређени став, а ја мислим да је та врста става први корак ка политизацији и удаљавање од уметности. Ја сам дужан да браним и морално изједначим њихове патње и проблеме као редитељ", каже Нешковић.
У Софокловој Антигони постоји један мотив који прати народе на Балкану још од пре Првог светског рата, затим преко Другог, па све до данас када живимо "у миру" али имамо "кланове". То је мотив два брата која су ратовала на супротним странама, а оно што се дешава над њиховим "топлим лешевима" претвара се у још једно страдање, односно распад породице и вредности на којима почива људско друштво и морални људски однос, казала је драматуршкиња Маја Тодоровић и додала:
"То је оно што нас је мучило и тада и сада - и усуђујем се да кажем да је основ све наше несреће, да је то наша хамартија (грешка, заблуда) која нам ни дан данас не да мира. Мрзимо се по националној основи, по верској, по партијској А све те мржње се могу лепо користити да се баце народу као прашина у очи када треба сакрити стварне, актуелне проблеме. Како каже Антигона у драми: Лако је човека који мрзи натерати да мрзи још више", истакла је.
Жеља редитеља, драматуршкиње као и целе глумачке поставе, јесте да спајајући мит и историју овога пута Теба постане Србија, те да се бар мало замислимо над последицама које су нас задесиле, да преиспитамо мржњу која тиња и потрудимо се да се "крвава" историја не понавља.
Улоге тумаче: Милица Грујичић (Антигона, Хемонова вереница, ћерка Креонтовог покојног пријатеља и саборца), Ненад Пећинар (Креонт, генерал српске војске у Првом светском рату), Тања Пјевац (Исмена, Антигонина сестра), Бранислав Јерковић (Хемон, Креонтов син који се вратио се из рата), Милан Ковачевић (Тиресија, краљев службеник видовњак, који из чињеница предвиђа), Сања Микитишин (Еуридика, Креонтова жена, Хемонова мајка).
У улози Хора, прво као у оличењу античког хора, затим војске из 1918, као и представника народа данас појављују се Вукашин Ранђеловић, Драган Којић, Јована Плескоњић, Марко Савковић и Александра Пејић.
Реприза је заказана за 25. јануар.
