Како је планирано, 29. марта гостује норвешка компанија Јуа Стромгрена, чувеног драмског писца, позоришног и филмског редитеља, играча и кореографа, и то са представом “Поткровље”. Израелски Батшева ансамбл из Тел Авива гостује 4. априла са комадом “Три” чувеног кореографа Охада Нахарина, док ће овогодишњи БФИ бити затворен управо у Новом Саду гостовањем трупе Балет yез из Монтреала, која ће извести своју представу “Dance me” два пута - 11. и 12. априла.
У међувремену, новосадска публика ће 8. априла поново бити у прилици да види сјајну кубанску трупу „Малпасо”, која је већ гостовала у СНП-у. Изузетни играчи доносе овог пута нова дела популарне канадске кореографкиње Азур Бартон и чувеног шведског кореографа и редитеља Матса Ека, али и комаде које потписују Американка Робин Минеко и Кубанка Дајле Карезана. Сва дела су оригинално креирана за Малпасо, једино је Матс Екова „Жена са водом“ римејк истоименог комада који је настао за Краљевски шведски балет.
– Када се враћате у градове у којима живе људи које волите и који су се према вама опходили пријатељски и са поштовањем, у вама се јавља осећај радости и постигнућа – каже Фернандо Саиз. – Са задовољством се враћамо на место где је квалитет пажње коју нам је пружила публика био незабораван. Почаствовани смо што поново сарађујемо са врхунским професионалцима који организују Београдски фестивал игре, и које данас доживљавамо као своју породицу. Када је људска природа суочена са екстремним изазовима и препрекама, онда је приморана да разоткрије своју најбољу или најгору страну. Наш први наступ на Београдском фестивалу игре, у Београду и Новом Саду, у тешким околностима пандемије, био је резултат истрајности мале групе људи који верују у истинске вредности у нашим друштвима. Упркос околностима и непремостивим изазовима, свакодневним изменама у плановима, отказивањем летова и ковид протоколима који су превазилазили машту, показали смо да је важно бити посвећен, волети и веровати у нешто што је веће од нас самих. Тај пример неодустајања, био је важна лекција за младе играче и све оне који су пратили наше напоре, а награђен је овацијама публике.
– Београдску и новосадску публику и ове године очекује снажан програм, који комбинује дела изузетних кореографа. Дела која стављају на тест свестраност и театралност наших играча, до крајњих граница – каже за „Дневник” Фернандо Саез, уметнички директор трупе „Малпасо”.. Говорећи о сарадњи са кореографима ова четири комада - Матсом Еком, Азур Бартон, Дајле Карезано и Робин Минеко Вилијамс, Саез истиче да је основни принцип био да они имају потпуну слободу да приступе креативном прецесу са играчима трупе.
– На пример, креативни пут Азур Бартон и Робин Минеко Вилијамс укључује импровизацију, на самом почетку стварања. Важно је истаћи да је ово наша друга сарадња са Азур Бартон, што је наравно значајно, јер се сада боље познајемо и можемо да будемо бржи и храбрији у креацији. Недавни боравак чувеног шведског мајстора савремене игре, Матса Ека у Хавани је био јединствено искуство за наше играче. Како оне који су били директно укључени у његов комад, тако и оне друге који су нетремице пратили процес и начин рада овог кореографа. Уживање у његовом присуству и блискости превазилазило је уобичајену атмосферу балетског студија. Част је и привилегија радити са овим уметником. Поглавље које нашу компанијску биографију унапређује, а нас који водимо трупу обавезује на врхунски квалитет и изузетност. Говорећи о искуствима сарадње са Охадом Нахарином, чију ће представу „Три” Новосађани такође бити у прилици да виде у оквиру БФИ, уметнички директор трупе „Малпасо” каже како верује да је и овај чувени кореограф био задовољан својим боравком у Хавани.
– За „Малпасо” је његов долазак, као и поставка коју је изнова креирао са играчима наше трупе, значила прекретницу у раду. Поврх свега, уживали смо у разговорима са њим, и психолошким анализама које је постављао. Тада сам заправо схватио да једна од његових уметничких и кореографских предности, лежи управо у завршеним студијама психологије. Он унапред зна који играч може да изнесе неки материјал на сцену, и зашто. Волео бих да поново дође. То дело које нам је оставио, извели смо пред београдском и новосадском публиком, прошле године. Фернандо Саез не крије да планови трупе за будућност у овим сложеним и проблематичним временима умногоме зависе од њихове умешности да у таквим условима „наставе да пливају и сналазе се”.
– Желим да верујем у снагу наше упорности и тврдоглавости, у проналажењу начина и прављењу стратегија. Вирус је био испит за многе. Видели смо уметнике који мењају своју професију, трупе које нестају, позоришта која се гасе… У сваком вртлогу, шансу да преживе имају најупорнији. Зато усавршавамо нашу уметност и верујемо у нашу игру, радујући се наредним сусретима са публиком у Хавани, Паризу, Новом Саду, Београду, Њујорку, Бостону, Чикагу Мајамију… Баш овим редом, ако све буде како смо испланирали.
М. Стајић
