Слависти: Вуков Српски рјечник у свом времену и данас

БЕОГРАД: У Вуковој задужбини данас је, у оквиру 16. Међународног конгреса слависта, одржан округли сто "Вуков Српски рјечник у свом времену и данас", поводом 200 година од првог издања Рјечник Вука Стефановића Караџића.
1
Фото: Youtube Printscreen

Проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института, који је био модератор округлог стола, каже да Вуков "Рјечник" има изузетан знчај не само за српску културу већ и славистику уопште.

"Тај речник даје слику не само језика већ и живота, јер језик је увек на неки начин и слика стварности поготово што је концепт Вуковог речника такав да обухвата и низ фолклорних примера који ближе објашњавају поједине речи", рекао је Раденковић Тањугу.

Раденковић је оценио да "Српски рјечник" јесте и "дијалектални, јер осликава говор Вука Караџића и мало наддијалекталан, јер обухвата речи из народне поезије".

Задатак округлог стола био је да се кроз различите погледе на "Српски рјечник", уз десетак реферата, са гостима из Немачке, Белорусије и Русије, он комплетно осветли.

Тако је Габријела Штуберт из Немачке говорила о односу Вука Караџића и немачких интелектуалаца и филолога што осветљава место и контекст у коме је "Рјечник" стваран и на који начин је стваран с обзиром да Вук није био филолог.

Сергеј Запрудски из Белорусије дао је компаративни поглед на однос Вуковог "Рјечника" и белоруског речника Ивана Насовича из 19. века када Белорусија није постојала, већ је тај део територије припадао царској Русији и на тај језик се гледало као на један од западних дијалеката руског језика.

Јекатерина Јакушкина из Русије издвојила је из Вуковог "Рјечника" групу речи, које су ушле у пројекат стварања "Општесловенског лингвистичког атласа" у коме се прати како се поједине заједничке речи распростиру у словенским језицима и народима и како се мења њихово значење.

"То је један од кључних заједничких задатака који се више деценија ради уз објављивање књига", објаснио је Раденковић.

Раденковић каже да је било занимљиво чути и како су британска фолклористика и британски научници прихватали Вука Караџића, па до тога како га Британци називају националистом и чак га упоређују са појединим политичарима савременог доба.

"Испало је као да је Караџић зачео национализам који руши концепт неке слободне Европе. Згодно би било да и наша дипломатија то проучи, јер показује како се британска дипломатија не мења 100 година и некако су увек непријатељски настројени према Србима", запазио је он.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести