ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕСИ У МОЗГУ КАДА НЕ ДОРУЧКУЈЕМО? Шокантна истина о нервози, памћењу и паду КОНЦЕНТРАЦИЈЕ већ првих јутарњих сати

Ја сам одувек била она особа која доручкује, не зато што сам следила нека правила, већ зато што је мој организам то једноставно тражио. Рано јутро без хране за мене је значило нервозу, пад енергије и тешкоће у концентрацији. Због својих личних потреба и апетита, никада нисам прескакала доручак, али ме је временом заинтригирало како та навика утиче на здравље, расположење и когнитивне функције, и да ли заиста има толику тежину како се често тврди.

Да ли је доручак заиста најважнији оброк у дану?

Деценијама уназад, савет да се дан започне хранљивим доручком понавља се готово попут мантре. И заиста, нека истраживања потврђују да људи који доручкују редовно имају нижи индекс телесне масе (БМИ), бољу регулацију апетита током дана и стабилнији ниво енергије. На пример, америчка студија која је пратила 50.000 испитаника током седам година показала је да су они који су имали доручак као главни оброк у дану имали тенденцију ка нижем БМИ и бољој осетљивости на инсулин.

Доручак и ментално здравље

Поред физичког здравља,доручак има значајан утицај и на психолошко стање. Истраживања показују да прескакање доручка може нарушити расположење, повећати раздражљивост и умањити осећај будности у јутарњим сатима. Једна студија на адолесцентима је показала да су се учесници осећали знатно позитивније и будније када су доручковали, у поређењу са данима када су прескакали оброк.

Дугорочно, хронично прескакање доручка повезано је са већим ризиком од депресије и поремећаја пажње.

Како доручак утиче на концентрацију и когнитивне функције?

Без „горива“ ујутру, мозак може радити успорено што се види кроз слабију концентрацију, спорије реакције и смањен фокус. Студије показују да доручак, нарочито онај богат протеинима и сложеним угљеним хидратима, побољшава краткорочну меморију и когнитивне перформансе. Људи који редовно доручкују генерално постижу боље резултате на тестовима пажње и имају виша академска достигнућа у поређењу са онима који оброк прескачу.

Време доручка и његов састав

Није сваки тип доручка исти. Ако јутро започнемо рафинисаним шећерима, ефекат може бити супротан - нагли пораст глукозе и још бржи пад енергије. Нутриционисти саветују комбинацију влакана, протеина и умерених угљених хидрата, попут овсених пахуљица са орашастим плодовима и воћем, или биљног смутија са протеинима.

Такође, студије показују да је време оброка важно. На пример, истраживање које је пратило више од 100.000 људи показало је да они који доручкују пре 8 ујутру имају значајно мањи ризик од развоја дијабетеса типа 2, у поређењу са онима који доручкују после 9.

Intermittent fasting  и прескакање доручка 

Популарни трендови попут Intermittent fasting , односно повременог поста, често укључују прескакање доручка, али већина студија које потврђују његове бенефите заправо се базира на режимима у којима се једе између 8 и 16 часова - дакле, доручак је ипак укључен. Прескакање доручка и касна вечера, како показују бројна истраживања, повећавају ризик од гојазности, инсулинске резистенције и кардиоваскуларних болести.

Слушајте своје тело, али паметно планирајте дан

Не постоји универзална формула за здрав доручак, нити једно правило које важи за све. Али оно што наука јасно показује јесте да доручак ако је квалитетан, богат нутријентима и конзумиран у право време, може помоћи да дан започнемо са више енергије, бољим фокусом и стабилнијим расположењем. А за оне који га прескачу због ужурбаног распореда, постоје брза и практична решења: овсене каше припремљене унапред, протеински смути, или чак порција орашастих плодова и воћка у торби.

plantbased.telegraf/maša momirović