ОД ЈЕДНОГ НОВЧИЋА до метле окренуте надоле…. ОВО СУ НЕКИ ОД ОБИЧАЈА који су нашим прецима доносили БОГАТСТВО!

Наши стари су веровали да однос према новцу директно утиче на финансијско стање домаћинства. Зато новчаник никада није смео да буде потпуно празан – без обзира на стање на рачуну, увек је у некој прегради стајао барем један новчић. Сматрало се да на тај начин новац "воли" да долази у кућу.

Често се у новчанику чувала прва зарађена новчаница или она коју је поклонио добар човек. Такав новац имао је симболику талисмана и доносио осећај сигурности. Отуда и данашњи обичај да новчаник, када се некоме поклања, никада не буде празан. Неки су у скривеним преградама чували и најситнији апоен уверени да управо та навика помаже бољем управљању финансијама.

Посебна препорука била је и да новчаник буде црвене боје, јер црвена симболизује успех, напредак и богатство.

Када тражити повишицу и како руковати новцем

У савременом времену истраживања кажу да је четвртак најбољи дан да се од шефа затражи повишица, јер су тада опуштенији пред викенд. Међутим, наши стари су сматрали да је среда пре подне идеалан тренутак за такве разговоре.

Веровало се и да све вечерње трансакције воде у пропаст, док се уторком никада не позајмљује новац, хлеб или со, јер би то значило да финансијска сигурност напушта дом. Још једно правило било је да плата, када стигне, мора бар једну ноћ остати у кући – тек сутрадан је могла да се троши.

Навике које привлаче новац

Стари обичаји кажу да новац не воли када се мрвице са стола скупљају голим рукама нити када се звижди у кући. Због тога су џепове одеће у ормару пунили ситним новчаницама.

Домаћице су пажљиво крпиле и најмању рупицу на џеповима, уверене да новац "цури" кроз оштећену одећу. Дугмад на капутима и кошуљама морала су бити на свом месту, а након метења куће метла се увек остављала дршком окренутом надоле.

"Отето проклето" и новац као талисман

Постојала је и јасна граница – новац добијен на коцки, пронађен, оштећене новчанице или зарђале кованице сматрани су несрећним. Такав новац се није чувао у новчанику, већ се даривао сиромашнима или брзо трошио.

Са друге стране, крупна новчаница највећег апоена имала је посебну моћ. Чувала се у кући читаву годину како би упила енергију дома и потом почела да привлачи обиље и финансијску стабилност.