С Бруном смо се сусрели у Новом саду на Психополисовој трибини недавно одржаној у културној станици Еђшег у Новом Саду.
С обзиром на то да је тема вашег предавања била љубав и смисао живота у чему ви проналазите смисао живота?
Управо у љубави, и то не само у романтичној љубави. Када говорим о љубави при том не мислим само на партнерске односе. За мене су сви љубавни односи подједнако љубавни, независно од тога што су платонски. Нико ме не може уверити да моја љубав према ћерки није једнака љубави према супрузи или љубав према уметности или она крунска љубав према животу. Сви ти љубавни односи мом срцу дају осећај испуњености и смислености једнако као и партнерски.
Да ли је могуће сачувати љубав у дугогодишњој вези или браку?
Наравно да јесте иако дефинитивно није једноставно. Прво треба одабрати партнера који поседује сличне вредности и погледе на живот како би лакше развијали исправан однос.
Како у времену када је све лажно и када су моралне вредности готово сасвим изгубљене пронаћи партнера на кога се можете ослонити?
Не бих рекао да је све лажно и да је морал заборављена категорија. Например, пре педесет година било је уобичајено прихватити да мушкарци варају због тога што су мушкарци. Не бих то баш назвао моралним али мислим да двоструки стандарди имају смисла јер су жене остајале у таквим односима не зато што су били квалитетни, него што нису могле саме преживети. Данас се треба ослонити на себе, креирати осећај сопствене вредности. Морамо бити свесни шта све драгоцено некоме можемо дати. Онда имамо веће шансе да се појави особа која ће то знати да прими и цени.
Колико је по вама важна подршка партнера у свакодневном животу?
Пресудно је да партнери помажу једно другом, као и да деле све одговорности и обавезе како око домаћинства тако и око подизања деце.
Зашто се бракови данас тешко заснивају и кратко трају?
Многи мисле да се то догађа због тога што је модеран човек размажен и олако одустаје чим се појави први проблем. Већина људи јесте таква, јер смо размажени конзумеристичком присутношћу свих могућих ствари и услуга. Мислим да то није главни разлог све већег броја развода, већ то што су жене финансијски и емоционално оснажене. Не морају да трпе глупости које им се сервирају, имају више моћи да траже оно што заслужују.
Шта вас је навело да почнете да пишете књиге?
Људи су ми говорили да су им моје књиге помогле да развију квалитетније односе како према себи тако и према другима. То ме подстиче да и сада, након осамнаест година од објављивања прве књиге, и даље пишем.
Шта је најбоља животне лекција коју сте научили кроз своја искуства?
Живот није генерална проба и заиста је прекратак да бисмо га пуштали да нам цури кроз прсте.
Милица Ћирић
