„Мени је много лакше да радим уживо него да снимам емисије јер сам ја од свог првог појављивања пред камерама радила уживо и ја се ту добро осећам”, каже шармантна Ена Попов додајући да јој изузетно одговара да ради јутарњи програм у овом периоду живота јер јој не би пријало да ради само забаву.
Њен колега, наочити Миленко Кришан који нас већ шесту сезону води кроз РТВ јутра каже да највећу пажњу посвећују причама обичних људи.
„Повратна реакција гледалаца је показала да их то највише занима. Стога нам је и једна од највећих инспирација емисија „Петказање” колеге Боре Отића”, каже Миленко а Ена додаје да они осим прича и информација пружају и неку топлину која људима омогућава леп почетак дана.
Да ли сте јутарњи типови или спадате у људе који не проговарају пре прве кафе?
Ена: Апсолутно сам јутарњи тип, кад год устанем ја увек могу да причам, то претпостављам да су и гледаоци закључили дружећи се са мном неовисно у ком термину радим. Ујутру могу одмах да разговарам, насмејана сам и весела и започињем дан и у 5 ујутру као сам устала у десет. Ионако не могу више да спавам до 10 откако сам постала мајка. Како су дошла деца, јутарњи програм ми не пада тешко.
Миленко: Нисам јутарњи тип али волим ујутру да причам и то радо чиним без обзира на то када легнем, а не легнем никада пре поноћи. На обавезе јутарњег програма сам се већ навикао, ово ми је пета или шеста сезона. Навикао сам да се будим око 4, по дифолту сам већ потпуно будан и спреман у 7 сати. Јутарњи програм од три и по сата је озбиљан формат емисије који иде уживо и изискује и будност и присутност и концентрацију.
Кажу колеге да су водитељи јутарњег програма најинформисанији новинари. Да ли се слажете с овом констатацијом?
Ена: Ја сам 21 годину радила забавни а сада ево већ годину дана сам део информативне редакције у коју спада Јутарњи програм и дефинитивно сам сада најинформисанија, што каже и моје окружење, посебно укућани. Често супруг уме да ме пита: „Шта се све дешава данас, где идемо, шта радимо, да ли знаш где су радови на путу, како иде пољопривреда, макро и микроекономија, ха ха... Уколико се он није информисао тог дана, зна да ја свакако располажем тим информацијама.
Ена је имала озбиљну певачку каријеру, а видели смо и да Миленко уме да запева у емисији Ток шоу на КТВ-у. Је ли истина да певате у паузама снимања и да ли ћемо вас можда некада чути у програму?
Ена: Ми иначе док трају паузе певамо константно. Миленко уме да ми лупка ритам по столу, а ја певам, тако да смо као неки бенд, с тим што ја више певам.
Миленко: Истина, ја више имам осећај за ритам, могу да рецитујем и да слушам. То што је било на КТВ-у је било у склопу те емисје која је тог типа и у складу с годинама а сада, из овог угла, мислим да се то неће поновити. Могу да одрецитујем „Тишину” од Бајаге.
А која је то тајна веза са песмом „Док ходаш не застајкујеш”?
- Прву поставу „Рибље чорбе” чинили су Бора, Бајага, Вицко, Миша и Рајко Којић који је из мог родног села Јарковца и зато ми је та песма посебно драга, и тај бенд и наравно Рајкова соло деоница у песми „Док ходаш не застајкујеш” која је изабрана за једну од најлепших соло деоница у историји рокенрола. Цела његова рок каријера је оставила посебан утисак на мене и увек ми је на неки начин инспирација као и та чувена прва генерација „Рибље чорбе”.
Ена, када можемо да очекујемо твоју кулинарску емисију на РТВ?
Ена: Колико имам информацију од уредништва РТВ-а, емитовање би требало да почне крајем октобра, почетком новембра. То ће бити кратка форма до 10 минута јер мислим да се дуже од тога људима не задржава пажња захваљујући друштвеним мрежама где рецепти трају 30 секунди. Волела бих да савременим кулинарима приближимо неке рецепте који им неће одузети пуно времена а опет ће одушевити непца својих гостију.
Миленко, ти си пре информативе био део спортске редакције, можемо ли да очекујемо неку ауторску спортску емисију на РТВ-у?
Миленко: Спорт и спортисти су део мог окружења и мимо посла. Недавно сам урадио разговор с Бојаном Миленковић с којом се и дружим дужи низ година, затим с Александром Кукољем, светским вицешампионом у џудоу. То је нешто што мене заиста интересује и мислим да нашој телевизији недостаје један спортски ток-шоу али видећемо да ли ће се то остварити. Ја сам свакако отворен за тај вид сарадње и мислим да је Јутарњи програм озбиљан дрил и да је свако ко ово прође, спреман је за изазове.
Твоје спортске прилоге људи могу да виде и на твом Јутјуб каналу...
Миленко: Јутјуб канал је практично само започет и нисам имао неке велике планове, али заиста су ти разговори које сам радио са спортистима били другачији од оног што нуде друге телевизије те сам хтео да то буде као нека врста архиве која може да се погледа у сваком тренутку. Нисам радио на развијању Јутјуб канала, можда је то грешка. Нисам пратио трендове и на недељном нивоу избацивао садржај али то не значи да то неће бити случај убудуће.
Ена, ти си изузетно присутна на друштвеним мрежама, како се бориш са константним коментарисањем професионалног али приватног дела живота?
- Ја се са коментарима на свој рачун сусрећем још од ране младости и не могу рећи да су ми када сам била млада падали лако. Ја сам имала неки одбрамбени механизам и трудила сам да ме то не погађа али је ипак суштински оставило трага по моје самопоуздање и моју душу и тек сада видим да неке ствари излазе на површину и радим на њима. Да ли сам имуна на то данас? Нисам! Али много мање ме тангира него раније. Остварила сам се и као мајка, имам супруга, породицу и заиста живим једним квалитетним и лепим животом тако да и ако ме нешто погоди, ја се фокусирам на све лепе ствари у свом животу и схватим колико је све што имам велики благослов. Не знам како се до краја остаје потпуно имун на лоше коментаре. Срећом ја имам 66.000 пристојних пратилаца и јако ретко добијем неки лош коментар.
Будући да имате прилично пуно обавеза и водите активне животе шта је оно што увек остављате по страни, а за шта бисте волели да имате више времена?
Ена: Оно што стално остављам по страни је искоришћење свог пуног потенцијала и то стално одлажем па бих волела да испуним то обећање које сам дала себи да заиста искористим своје капацитете и остварим свој пун потенцијал.
Миленко: Јахање увек остављам по страни, невољно. Јашем у Бачкој Паланци и у кругу Новог Сада. Имам доста пријатеља који се баве коњичким спортом. Нажалост, још увек немам свог коња али то је нешто што јако волим јер ме опушта додир са природом и животињама. Када је то једном недељно или месечно, онда се само још више зажелим јер бих то практиковао два до три пута недељно. Волим све што је у додиру с природом, волим и лов и пецање, али јахање је нешто посебно.
Снежана Милановић
