Добро, не баш сви, али то је нека друга тема. И док већина гледалаца рекламне блокчине користи за набавку ситног провијанта и кућне радове средње дужине, неки мазохисти, чак и кад им кабловски оператер нуди услугу одложеног гледања и прескакања реклама, одгледају баш све што се на телевизији у том тренутку нуди.
Међу рекламама које су ових дана актуелне на домаћим телевизијама, а да нису средства за „повратак отписаних“ у виду афричке шљиве, издвајају се рекламе за мобилне оператере, комада три.
Компанија ВИП поново је одлучила да се директно обрати својој циљног групи – купцима средњих година, најјачој платежној групи. Овога пута кокетирајући са годинама, рекламом која необично подсећа на најновије руско апликацијско лудило звано Фаце Апп, које вас постара за пар деценија, и то веома, веома убедљиво. У ВИП-овој реклами, људи на прагу трећег доба поручују да године нису важне, а уместо њихових, на екрану се виде године верности ВИП-у.
За разлику од њих, Теленор и МТС решили су да се обрате младима, свако на свој начин, с упитним успехом.
МТС је у ту сврху направио хипстерски спот, поприлично неразумљивог садржаја, јер оно што изговарају његови главни актери не може се подвести под појам оглашавања. Иако су у главним улогама популарни млади певачи и утицајни јутјубери, реклама ипак није намењена најмлађима, из простог разлога што су буђелари код оних нешто старијих, родитеља или деда и баба. А управо ови потоњи, рекло би се, права су мета ове рекламе, јер је познато да су они највернија и најбројнија публика музичких шоу програма из којих су главни актери рекламе и потекли.
О чему тачно певају нисам успела да сазнам, и поред најбоље воље. Вероватно о томе како је суперкул и мегадобро имати телефон с пакетом и разним погодностима за сада неоткривеног садржаја. Но, како не припадам ниједној од циљних група, можда је тотално океј да немам појма о чему се овде ради. Важно је да знам пар чаробних хипстерских речи који ће ми отворити врата у тај, за нас затворен тинејџерски свет. Ако ме пусте да платим.
И Теленор је кренуо у сличном стилу, осим што је, уместо хипстерске музике, за подлогу одабрао – џиберски језик. Јер, како другачије да тумачимо онај ужасни акценат којим спикер покушава да одглуми жал за младос' и наведе нас на идеју да има између 15 и 20 година и да је баш моћно што се изражава као да је сишао с неке од злогласних фудбалских трибина, носећи телефон тамо где ови потоњи обично држе пиротехнику. Ком ли је генијалцу пало на памет да ће београдским уличним новоговором убедити тинејџере да је глумац, који је мутирао средином прошле деценије, баш један од њих, такозвани случајни узорак, и да му све и једну изговорену поверују на реч?
На сву тинејџерску срећу, они су давно технолошки превазишли и ВИП-ове, и МТС-ове и Теленорове маркетиншке магове, одавно се ослањају на стране извештаје о могућностима телефона које намеравају да купе и у прсте знају који је најбољи однос цене и могућности пакета који купују. И баш их брига за ваше застареле хип-хоп песмичуљке, неонске светиљке, квазитинејџерско понашање и Јутјуб звезде. Већ су нашли нове идоле, а богами и пакете. И треба.
Ивана Вујанов
