– Стари народи на тлу Европе сматрали су да је време циклична појава и да се ти циклуси понављају. Време су делили на плодне и неплодне периоде што може лепо да се види у старогрчком миту о Персефони, ћерки богиње земље Деметре. Подсетила бих вас на ту причу: када је Хад, бог подземног света, заљубивши се, одвео Персефону у своје царство, њена мати Деметра ју је дуго тражила не знајуће где је. Када је сазнала, опхрвала ју је туга и забранила је биљкама да доносе плодове и свему живом да расте... Видевиши куда то води, богови су посредовали и договорено је да Персефона, с пролећа излази и буде већи део године с Деметром, а да се крајем јесени повлачи у подземни свет и буде са својим мужем Хадом. Овим митом је у ствари сликовито представљен циклични процес када семе улази у земљу и на пролеће исклијава…
Какви су митови везани за зимску краткодневницу?
– Многи обичаји који се спроводе и дан-данас имају своје дубоке корене у давним временима. Тако је и са зимским солстицијем. За древне народе је био значајан овај дан и многи су га обележавали, а сви обичаји који се везују за њега се своде на помоћ Сунцу да поново оствари своју надмоћ над хладноћом и мраком и тако омогући да се природа поново пробуди и покрене нови циклус. Један од ритуала је био паљење ватре да би се помогло Сунцу да ојача. Не могу да тврдим, али и наши обичаји везани за бадњак имају исти корен. Пре него што се одлазило у шуму по бадњак пуцало се из прангија, јер се сматрало да прасак тера зле духове. Обичаји еволуирају, али суштина остаје: подсетићу вас да данас за Нову годину и Божић користимо прскалице, а и ватромети такође спадају у ову традицију, јер садрже ватру и прасак.
Да ли је украшавање куће и уношење дрвца такође има дубље корене?
– Уношење јеле или неког зимзеленог дрвета у дом се обично везује за Мартина Лутера, али то није само хришћанска традиција, постојала је и пре тога. Познат је у обичај античком свету да се дом кити зимзеленим гранчицама, ловором или имелом у време краткодневнице. То је служило као знак да ће после дуге зиме све поново озеленети. Напоменула бих, да су древни народи време сагледавали кроз циклусе који су се понављали. Док данашње схватање времена има линеарни концепт, који је заснован на хришћанском погледу на свет: оно има почетак, свој врхунац и крај. Може се рећи да је овакво схватање времена прожимало читаву западну филозофску мисао до двадесетог века. Тако смо ми у свом колективном несвесном, односно кроз традицију задржали ту потребу да крајем године сводимо рачуне, вратимо дугове, затварамо нека поглавља, да бисмо Новој години створили шансу да нам се отворе нови путеви.
Развојем науке, нарочито квантне физике данас се увелико мења наше схватање времена. Ви држите радионице и радите и исцељивање временских линија по Салу Рошелу. Да ли бисте нам објаснили каква је то метода?
– То је поступак када се душа води по временској линији да би се исцелио неки трауматични догађај са садашњим ресурсима које поседујемо, или се иде у будућност да би се креирало нешто што желимо... За такву технику данашња квантна физика даје објашњење указујући да време и простор имају доста необичних особина. Према принципима квантне повезаности време је само илузија, а прошлост, садашњост и будућност се могу мењати… Оно што је важно да знамо је могућност да будућност креирамо већ сада, правилним одлукама које ће донети највећу добробит за нас.
Нова година симболично је и нови почетак. Шта је оно што би требало да урадимо да бисмо били на правом путу?
– Према речима бразилског писца Паола Коеља „све у овом видљивом свету је манифестација невидљивог света, оног који се дешава у нашим срцима”. Загледајте се у своје срце. Прво што би требало је да пустите неке ствари у свом животу да једноставно оду. Тек уколико се ослободимо неких успомена направићемо места за нове, зар не? Тако је у свим другим стварима у нашем животу – од старе гардеробе до односа с другим људима. Ослободите се, пустите, опростите и крените даље. Тамо где треба да ставимо тачку – ставимо је, да бисмо могли да наставимо наш пут. Сећајмо се наших предака, али се окренимо нашим потомцима.
Како помоћи онима који се закоче и тапкају у месту плашећи се промена?
– Свима је удобно када су у зони комфора, али одатле се не напредује. Није лако ући у промену, али промене су нужне и мора се имати на уму: или ћемо узети активно учешће мењати се, или ћемо бити промењени, па како нам буде. Често нека болест може да буде окидач да схватимо да је крајње време да нешто променимо. Болест нас тера да заронимо у своје дубине, да се преиспитамо, да се упитамо да ли волимо себе. Не треба зазирати од љубави према себи, напротив, тек када волимо себе тек тада смо способни да волимо друге!
Како искреирати себи будућност коју желимо?
– Свака будућност се креира у садашњости. Уколико смо у садашњости у грчу – какву будућност креирамо? Верујем да је већ свима познато да оно што зраче то и привлаче. Према томе, да би наше жеље могле да се остварују морамо да будемо у миру када их замишљамо, тек из те опуштености и смирености може да се ствара. Честитајући Божић кажемо „Мир Божји, Христос се роди”. И оно што је заиста важно је да будемо захвални. Будите захвални за оно што имате да бисте имали оно што желите. Без истинског осећаја захвалности неће вас ништа усрећити. Захвалност је један од сигурних путева ка срећи. Свима нама, а посебно вашим читаоцима бих пожелела срећне празнике, пуно радости и мир у срцу, да бисмо у искреирали будућност какву желимо.
Марина Јабланов Стојановић
