У тиму научника био је и студент докторских студија астрофизике на Универзитету у Алабами Марко Мићић.
Најновије откриће објављено је у научном часопису Астрофизикал џурнал, а члан истраживачког тима Марко Мићић за Танјуг објашњава да се галаксије у свемиру непрестано сударају и да је то основни начин како расту и еволуирају кроз време.
Према његовим речима, судари великих галаксија, сличних нашем Млечном путу, су детаљно проучени, међутим судари патуљастих галаксија, које су иначе најчешћи тип галаксија, су потпуно занемарене, а ти судари су веома битни јер је рани свемир био испуњен патуљастим галаксијама које су се међусобно сударале, расле и еволуирале, стога оне могу да дају информације о најранијим фазама формације и еволуције галаксија, о којима не знамо много.
"Такође, свака галаксија садржи масивну црну рупу у свом језгру, милионима пута теже од Сунца, међутим не знамо одакле су оне дошле и како су нарасле. Поново, црне рупе у патуљастим галаксијама нуде одговор на ове мистерије. Иако су патуљасте галаксије и њихове црне рупе изузетно битне за астрономију, веома мало су истражене. Ово је због тога што су патуљасте галаксије мале, не емитују много светлости, и изузетно је тешко детектовати их, а још теже уочити две такве галаксије у процесу судара. Још теже је, готово немогуће, детектовати присуство црне рупе у патуљастој галаксији", рекао је Мићић.
На питање како је тим дошао до тог открића, Мићић каже да је, након што је идентификовао проблем, уочио важност овог проблема за астрономију, и дошао на идеју како да га реши.
Наиме, објашњава Мићић, црне рупе које активно акретују (усисавају) материјал би требало да произведу врло спеицифчну емисију електромагнетног зрачења у инфрацрвеном и X делу спектра, тачније црне рупе не емитују ништа, већ материјал који бива усисан се загрева и производи емисију.
"Онда сам користио свемирске телескопе Chandra (X-ray телескоп) и WISE (инфрацрвени телескоп) да скенирам читаво небо тражећи X-ray и инфрацрвене сигнале акретујућих двојних црних рупа. Када сам формирао узорак потенцијалних кандидата, онда је требало урадити додатне провере да би се утврдило који су сигнали стварно произведени од стране двојних акретујућих црних рупа. Такође, неопходно је било установити својства галаксија у којима се те црне рупе налазе, потврдити да су у питању патуљасте галаксије, и потврдити да су у процесу судара. То смо успели да урадимо користећи оптички телескоп ЦФХТ на Хавајима. Посматрали смо галаксије, одредили њихове величине и количину светлости које емитују да бисмо потврдили да су у питању патуљци, а затим смо тражили потврду да су заправо у процесу судара”, рекао је Мићић.
Он даље наводи да галаксије које међусобно интерагују често добијају ирегуларне облике и морфологију, а да због међусобне гравитационе интеракције, структура галаксија може да се поремети, и да дође до формације различитих плимских структура, на пример плимских репова или мостова.
"Овакве структуре се појављују искључиво у сударима галаксија. Користећи ЦФХТ телескоп, успели смо да потврдимо да се два пара акретујућих црних рупа заправо налазе у патуљастим галаксијама које у процесу судара и које показују изузетно проминентне плимске структуре. Први пар са састоји од патуљасте галаксије на око 800 милиона светлосних година, која показује присуство изузетно дугачког плимског репа. Галаксија се вероватно налази у касним фазама судара, и реп је заправо настао од још мање галаксије која је потпуно разорена и уништена услед гравитационе силе од свог већег комшије. Ову галаксију смо назвали Мирабилис", рекао је он.
Други пар, истиче, састоји се од две патуљасте галаксије на око 3.2 милијарде светлосних година, а галаксије су повезане плимским мостом.
"Вероватно су у раној фази судара, већа галаксија привлачи звезде и гас са мање галаксије, и полако је разара. Ове две галаксије смо назвали Елстир и Винтеуил", рекао је Мићић.
На питање шта ово откриће значи за свет, Мићић каже да за свет не значи много, али да ће за свет астрономије бити од изузетног значаја.
"Ово откриће ће омогућити прве директне студије најранијих фаза еволуције галаксија. Такође присуство акретујућих парова црних рупа може решити проблем настанка супермасивних црних рупа и може бити значајно за будуће студије гравитационих таласа произведених у сличним сударима. Ово су врло велика неодговорена питања и ово откриће може имати фасцинантне импликације на разне области астрономије. Стога велико интересовање научних медија широм света", рекао је Мићић.
Како је рекао истраживање траје две године и још није завршено.
"Ја водим истраживање, а са мном још раде две студенткиње основних студије са Универзитета у Алабами - Оливија Холмес и Брена Велс, као и професор астрономије са Универзитета у Алабами, Џими Ирвин", рекао је Мићић.
Каже да је тим у међувремену открио још два слична пара, а тренутно се ради на посматрању ових објеката са другим телескопима.
"Користимо Гемини телескоп на Хавајима да студирамо тачне масе галаксија, хемијску композицију и како активне црне рупе утичу на живот галаксија. Онда, кориситмо радио телескоп ВЛА. Заједно са Chandrа посматрањима, ВЛА ће нам дозволити да одредимо масу црних рупа кроз конструкције фундаменталне равни активности црних рупа. Даље кориситмо инфрацрвени James Webb телескоп да проучавамо формацију звезда у овим галаксијама и да одредимо масе црних рупа кроз још један, независан метод, посматрањем короналних емисионих инфрацрвених линија. На крају, користимо и Hubble телескоп да проучавамо како судари патуљастих галаксија утичу на активност црних рупа и формацију нових Звезда", рекао је Мићић.
Откриће Мићићевог тима објављено је у водећим америчким научним часописима.
