Тајни музеј у Вашингтону који туристи не могу да посете

ВАШИНГТОН: Уунутар безличне зграде, која служи као седиште Америчке тајне службе у Вашингтону, налази се музеј те агенције који већина туриста никада неће посетити.
Vašington Foto:pixabay.com
Фото: pixabay.com

"Већина посетилаца су запослени, бивши запослени, породице и гости, те угледне личности и полиција", каже Мајк Семпсон, архивар и историчар при Америчкој тајној служби.

Према његовим речима, разлог за ограничен приступ музеју су лимитирани ресурси и безбедносни изазови.

Једнособан простор садржи артефакте и реплике који приказују знамениту историју Тајне службе. 

Агенција је вероватно најпознатија по заштити америчких председника, али њена изворна мисија била је борба против финансијских превара, преноси Глас Америке.

Иронично, председник Абрахам Линколн одобрио је оснивање Тајне службе само неколико сати пре него што је убијен.

“Дана 14. априла 1865. године, тадашњи министар финансија, по имену Хју Мекалох, одлази код председника Линколна и предлаже му да оснује агенцију само за борбу против фалсификовања. У то време, једна трећина свог новца у САД, током и након Грађанског рата, била је фалсификована”, каже Џејсон Кендрик, такође архивар и историчар у Америчкој тајној служби. 

Објашњава да је Линколн у Фордовом театру истог дана када је дао усмено овлашћење, иако није потписао ништа што би заправо створило тајну службу. 

Тек 1901. године, после атентата на председника Вилијама Мекинлија, Тајна служба је званично добила задатак да штити председнике, али њен обим посла је проширен и пре тога, делом због тога што ФБИ и ЦИА који служе за спровођење закона и обавештајне активности још нису били основани.

Кендрик наводи да се Тајна служба бавила преварама са земљиштем и са печатима, трговином румом и кријумчарењем.

 “Постоји период у којем паралелно истражујемо Кју клукс клан, контрашпијунажу током Шпанско-америчког рата, у Првом светском рату, а помало чак и током Другог светског рата, чак и након што је ЦИА основана, наводи он. 

Део поставке музеја фокусиран је на фалсификате. Други делови илуструју опасности председничког живота, као што је прозор са блиндиране лимузине који је погођен метком приликом неуспешног атентата на председника Роналда Регана 1981. године. Изложен је и пиштољ коришћен током покушаја убиства председника Џералда Форда у Сан Франциску 1975. године.

Данас Тајна служба наставља да штити шефове држава, стране званичнике и посебне догађаје у вези са националном безбедношћу.

 Њени агенти још имају задатак да чувају финансијски систем САД, што укључује и истраживање елемената сајбер криминала. 

Центар агенције за процену претњи сарађује с локалним партнерима широм земље и помаже у борби против насиља у школама и других циљаних напада.

"Такође смо били погођени и деловањем терориста. Овде имамо артефакте који подсећају на бомбашки напад у Оклахома Ситију 19. априла 1995, када смо изгубили шест чланова наше агенције у теренској канцеларији зграде ’Murrah’ у том граду", каже Семпсон. 

"Погодио нас је и 11. септембар. Тада смо изгубили једног члана наше агенције, специјалног официра Крејга Милера", додаје он.

На крају крајева, то што само неколицина одабраних може да види музеј могла би да буде поента његовог постојања. 

"Тај простор нам даје прилику да размислимо о историји наше агенције, али и да покажемо шта радимо ових дана. Можемо да стекнемо утисак какви смо били и како смо еволуирали као агенција, као и о неким од ствари које данас радимо. Али такође нам даје рефлексију о томе какве су ствари биле некада”, закључио је Семпсон.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести