Одвајкада је кокање подразумевало и породично окупљање, ради неке врсте ритуала и радосне представе, а нарочито је било обавезно присуство млађих укућана, од дерана која још не знају ни слова до оних малтене ђувегијског узраста.
Многи ускршњи обичаји, веома раширени и неговани, као да су смишљани да обрадују децу и додатно им улепшају Празник над празницима.
Баш таква је и традиција прављења кокица крајем Велике недеље, обично баш на Велики петак, мада је било фамилија, па и целих села, које су пекле кокице и на Велики четвртак, па и Велику суботу.
Тамо где се пазило да се поштује један дан као суви пост – кокице су биле неопходне.
А праве се од окруњеног, сувог, зрна кукуруза посебне сорте – кокавца или кокичара, пуцавца.
За кокање је била неопходна јака ватра, решето у добром стању и наравно – кукуруз. На отвореном простору, ако је време лепо, наложила би се јака ватра, али на малом месту, ограђеном циглама или камењем, да му се може прићи близу.
Кад је жеравица довољно јака, али угарци још тињали, изнад ватре би се држало решето с неколико прегршти окруњеног кукуруза. Решето би се померало уобичајеним покретима шака док не би сва зрна у њему постала беле лоптице.
Да се не би опрљиле и руке, коришћене су кожне рукавице или се кокало изнад шпорета тако што би се извадио кружни део рингле и решето приближило јакој ватри.
Може се кокати и у сваком металном суду, нарочито од танког бакарног или гвозденог лима, а постојала су и посебна решета с плеканим избушеним данцима.
Да би се кукруз кокавац претворио у кокицу потребно је да краће време буде изложен високој температури, од 180 до 200 степени. Научно је испитано зашто се зрна неких сорти кукуруза претварају у кокице.
Та фела ове познате културе има јаку љуску али и доста влаге и уља. Наглим загревањем вода и уље се претварају у желатин, водена пара ствара високи притисак, јака опна зрна пуца уз експлозију и скроб се расцвета.
Истовремено, хлади се готово моментално, што је још један од феномена кукуруза кокавичара.
Кокице се, дакле, могу конзумирати истовремено када се и праве, што се и чинило на овим манифестацијама током Велике недеље.
Саме кокице се убрајају у укусне али и корисне прехрамбене производе. Немају шећера ни масти (осим ако им се не дода ), ниске су калоричне вредности, али садрже биљна влакна важна за пробаву, витамине Б1 и Б2, те магнезијум и калијум.
Кокице могу јести сви, али треба бити опрезан код мале деце због гушења. Најкраће, кокице су идеалан снек, закуска, занимација, током сваког поста и незаобилазне су током великог ускршњег поста.
Кукуруз кокавац, варијетет еверта, пореклом је из Јужне Америке, тачније из Перуа, и постоје докази да је та сорта тамо расла још пре више од четири миленијума.
Није разјашњено откуда кокице у ускршњима обичајима, осим што су више него добра намирница за постове, а неки теоретичари траже симболику и у имену варијетета – еверта – које на латинском казује да се зрно кукуруза кокавца преображава, претвара у нешто друго, односно премеће у пахуљасту лоптицу.
Сам кукуруз кокавац се гаји подаље од осталих сорти да ветар не би доносио полен с других метлица и покварио особину кокавца. Обично је ситнијег, тањег клипа и мањих зрна, а нека подсећају на пиринач и имају бодљикаве врхове. Клипови кокавца се пажљиво чувају у евенкама на тавану и добро подносе ниске и високе температуре. Кокавац је обично восакжуте боје, али има и сорти с карминцрвеним семеном.
Кокице, или попкорн, су најпопуларнија забава у Америци, земљи порекла кукуруза, али као свакодневни обичај а не ускршњи ритуал. Још пре 150 година је у Чикагу по улицама кокавац претваран у кокице у специјалним апаратима смештеним на покретна колица, на високе трагаче. Гицкање кокица се прво везивало за спортске приредбе, а сада за биоскопске представе. Наравно, једе се и код куће. Идеални апарати за кокање су микроталасне пећнице. Купиш у маркету кесице од масног папира са шаком кокичара, ставиш у пећницу и за непун минут добијеш надувани балон пун кокица. Не мораш ни да знаш које ти је време потребно: на свакој микроталасној рерни стоји дугме „попкорн” које само треба да притиснеш. Кокице су део многих забава и партија, па је октобра 2006. у градићу Лејк Форест у Илиноју начињена од кокица и шећера лопта пречника два и по метра, тешка тону и по! Кокице се у многим земљама нижу на конце као зимски украси за јелке и прозоре, а користе се чак и за паковање финих пошиљки уместо пластичних пахуљица.
Два су основна облика кокица: лептирасте, с неправилним раздвојеним крилцима, и лоптасте, које личе на печурку шампињон. Зрна која не експолодирају у кокице зову се код нас – пуваре.
Они који имају здраве и јаке зубе, тврде да су пуваре укусније од „правих” кокица.
Павле Малешев
