Када се помињу речи које је тешко превести на друге језике, српска реч мерак често се нађе у том друштву. Укратко, она се користи за сва она једноставна, мала животна задовољства у којима уживамо. Стара српска песма тврди да су најбољи познаваоци мерака управо становници Ниша, Нишлије - мераклије, почиње Савковић своју репортажу.
Он читаоцима поручује да ће их трећи највећи град у Србији очарати својим опуштеним шармом, богатом историјом која их чека на сваком кораку, одличном храном и музиком која једноставно тера на плес.
У одељку „Путовање кроз време: Од Наисуса до данас“ Савковић подсећа да је Ниш, некада познат као Наисус, главни град на југу Србије, родно место цара Константина Великог, чувеног императора који је доношењем Миланског едикта учинио хришћанство званичном религијом Римског царства.
На археолошком налазишту Медијана, недалеко од данашњег центра града, које је доживело процват управо у четвртом веку током Константинове владавине, налазе се раскошни мозаици, а они који желе да сазнају нешто више о томе зашто је Наисус био једна од главних тачака на античком путу Виа Милитарис, треба да посете Археолошку салу, каже Савковић.
Нишка тврђава, смештена у срцу града, даље пише Савковић, крије неколико архитектонских лепотица из доба петовековне турске владавине, укључујући Хамам (раскошно турско купатило које данас служи као ресторан) или заносну Бали бегову џамију из 16. века.
Ћеле кула, истовремено језив и фасцинантан споменик из 19. века, још једна је у низу нишких прича о борби за слободу: да, оригинална кула заиста је изграђена од лобања страдалих српских војника и служила је као упозорење свима који су помислили на побуну против отоманске империје, написао је Савковић.
Али, како каже Савковић, то није једина прича о слободи која може да чује у Нишу.
Концентрациони логор Црвени крст један је од свега неколико сачуваних нацистичких кампова на старом континенту, а у њему је 12. фебруара 1942. године организовано прво колективно бекство у тада окупираној Европи.
Слободарски дух осећа се и у меморијалном парку на оближњем брду Бубањ, где се три гигантске стегнуте песнице издижу из земље, подсећајући на патњу и борбу мушкараца, жена и деце, жртава Другог светског рата.
Под насловом „Нишвил: џез на балкански начин“, Савковић пише да мешајући српску, ромску и турску музику са различитим утицајима и жанровима, Ниш је за себе створио јединствени музички идентитет који данас широм света најбоље представља популарни Интернационални џез фестивал „Нишвил“, широм Европе препознат као један од најбољих џез фестивала који сваког августа привлачи како великане џеза, тако и познате R&B, соул, фанк и реге музичаре из целог света.
Љубитељи поп, рок и електро звука пронаћи ће своје омиљено место на бројним другим градским фестивалима, као што су „Nisomnia“ или „Naissus Fest“, а као додатна потврда престонице мерака стоји чињеница да је Ниш родни град легендарног Шабана Бајрамовића, широм света препознатог као краљ ромске музике, истиче Савковић.
Аутор репортаже позива своје читаоце и у „престоницу бурека“.
Према једној старој изреци, мерак нема цену и збиља, свако ко се запути у Ниш, брзо ће се уверити у то. У поређењу са осталим балканским престоницама и градовима, гастрономска понуда Ниша је изванредна и невероватно повољна. Уз бројне шармантне српске кафане, Казанџијско сокаче је незаобилазна улица како за оне који уживају у храни, тако и за оне који обожавају добар провод“, наводи Савковић.
Он препоручује свима који добро познају омиљене балканске посластице - ћевапе и пљескавице, да не пропусте да пробају надалеко позната ребарца на кајмаку у кафани „Код Рајка“ (цела порција кошта мање од четири евра) или се упусте у авантуру откривања сласних буткица умотаних у купус, запечених са домаћом сланиницом у етно ресторану „Чардак“ (порција, такође, кошта мање од четири евра).
Ако си прави фан бурека, требало би да знаш да широм Балкана постоји неколико верзија овог омиљеног пецива, али онај бурек из округле тепсије, који потом најчешће бива сечен на четвртине, убедљиво је најпопуларнији. И за случај да то не знаш, настао је у Нишу у 15. веку те због тога не пропусти прилику да дан започнеш посетом Калинки, малој, али добро познатој пекари која прави најбољи бурек у граду, препоручио је Савковић.
Пише Савковић и о Нишкој бањи са пет минералних извора са којих је у време Константина Великог вода ношена све до Медијане, истиче да су Јелашничка и Сићевачка клисура савршено место за уживање у нетакнутој природи, зависници од адреналина могу да бирају да ли желе да се опробају у слободном пењању или параглајдингу, а препоручује и посету импресивној Церјанској пећини, која се налази на 14 километара од Ниша.
За крај Савковић је предложио туристима да пре него што напусте Ниш, последњу чашицу мерака испију у оближњем винском подруму Малча, који је стар више од сто година.
