Будући да живимо у земљи која је својим већим делом претежно планинска, тип бања који се најчешће и јавља код нас су ваздушне бање. А захваљујући томе, можемо да говоримо о свакојаким добробитима за душу и тело.
Од севера до југа, у ком год правцу Србије да кренете, пронаћи ћете лечилиште, а како бисте били сигурни да је баш по вашој мери, ево неколико најбољих бања у земљи.
Нишка бања се налази на 10 километара од Ниша, на путу према Софији. Смештена је на јужном делу Нишке котлине, под шумовитим Коритником, високим до 808 м, који је последњи западни огранак Суве планине. Са севера, Нишка бања је окружена масивом Сврљишких планина и Сврљишком клисуром, док се са источне и западне стране налази отворен простор. Захваљујући томе Бања је преко целог дана изложена сунцу.
Према испитивањима наслага од којег су створене бањске терасе и дебљини бигра, наука каже да врело Бање постоји 26.000 година!
Током извођења радова и изградње новог купатила, пронађен је метални новац из доба Хадријана, који је владао од 117. до 138. године, што говори да је прво купатило у Бањи, изграђено још у другом веку. Након дужег периода стагнације Бања се поново спомиње у доба владавине Турака. Легенда каже следеће:
"Нишком паши се разболео коњ, па га је дао Татарину из околине Бање да га чува. Коњ је пио воду са извора бањског и лежао у њеном блату и убрзо оздравио".
И тако су Турци схватили благодети Нишке Бање и њене воде.
Пролом бања је смештена на југу Србије, на обронцима планине Радан, густо обраслом шумом, а једна је од три бање које се налазе у околини Куршумлије. Назив је добила по истоименом селу у чијој је близини и истоимена Пролом река, десне притоке Косанице.
Ово је једна од најмлађих бања Србије, иако се зна да су њени лековити извори коришћени још у праисторији.
У 19. веку није доживела нагли успон и процват, као што је био случај са неким другим бањама, већ је њен интезиван развој започео тек након Другог светског рата, тачније 1961. године, када је земшљиште са термалним изворима дошло у руке "Планинке" из Куршумлије. Пре тога извори Пролом Бање имали су локални карактер, а тек ту и тамо би стигла нека вест о чудесном излечењу неког од гостију лечилишта.
Званично је отворена тек 1968. године. Исте године у њој је саграђен и хотел "Радан". Ипак, тек 1977. године ова бања и званично добија статус бање.
Позната је по својој минералној води, која припада реткој врсти, високих балнеолошких вредности, које је чини погодном за широки спектар индикација, а осим минералне воде, у бањи се налази и локалитет са високоминералним пелоидом – блатом.
У бањи се третирају многа стања попут: хроничне инфекције бубрега, мокраћних путева и простате, каменац бубрега, песак у мокраћним путевима, стање после оперативних захвата на бубрежно-мокраћном систему, хиперцидни гастритис...
Из Пролом бање можете да обиђете Ђавољу варош, до које се стазом здравља из бање стиже након 11 км. А баш попут бање и Ђавоља варош се налази на планини Радан и јединствени је природни феномен у Србији, док је у свету такав геоморфолошки тип веома редак. Она је под заштитом државе као споменик природе првог степена.
Врњачка бања је најпознатија бања и бања са најдужом традицијом у Србији, а сеже још у доба старих Римљана.
Има 7 минералних извора од којих се 4 активно користе у медицинске сврхе – Топла вода, Снежник, Слатина и Језеро. Укус воде је специфичан и варира у зависности од заступљености поједних елемената , а конзумирање у већим количинама се не препоручује без консултације са лекаром.
Паркови у бањи се пружају дуж главног бањског шеталишта на око 2 км дужине и идеални су за свакодневну рекреацију. Док уживате у чистом ваздуху, хладовини дрвореда и звуку речице која туда протиче, можете вијугавим стазама обилазити и чувене бањске знаменитости које се ту налазе. У оквиру парка налази се и Јапански врт. Овај простор који заузима око 3000 метара квадратних је својеврсно острвце у бањском зеленилу које обухвата и мало језеро, чајну кућицу, каскадни водопад и мостић, као и биљне врсте са јапанског поднебља.
Шетајући, наилазите и на Мост љубави. То је онај мостић препун катанаца, где свакодневно сви они који желе да им љубав дуго потраје каче катанце и кључиће бацају у реку.
За љубитељи активног одмора, околина Врњачке Бање препуна је локалитета које можете посетити. Близина планине Гоч, бројних манастира и цркава (попут Жиче, Љубостиње или Студенице), културно историјских споменика, реке Западне Мораве и познатих винских рута.
Јошаничка бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, а непосредна близина Копаоника као најатрактивније зимске туристичке дестинације, је чини идеалном и за оне жељне авантуре.
Благотворна вода, пријатна надморска висина и клима, као и добра саобраћајна повезаност полазна су основа за место у коме је природа у служби здравља. Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира "Бањски борјак" који представља део природе посебне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе.
Са лековитим водама Јошаничке Бање први су били упознати Римљани, а њихово благотворно дејство користили су и Турци.
Температура воде од 77 степени представља велики потенцијал за балнеолошки туризам и чини Јошаничку Бању атрактивном дестинацијом за лечење низа обољења, припрему спортиста, кутак за одмор и рекреацију.
Богата гастро понуда која пружа незаобилазне специјалитете у ресторанима и љубазност домаћина остаће за памћење и пружити истинско уживање. А управо та љубазност је оно што ову бању издваја, наиме, према речима многих туриста који радо дају рецензије на мрежама, на првом месту издвајају невероватну љубазност становника ове бање.
Занимљиво је и да су многобројни славни људи део историје ове бање, а неки су и рођени у овом крају. Једни од њих српски патријарх Герман и Милунка Савић.
Прибојска бања је добила име по граду Прибоју који се налази на свега пар километара од овог лечилишта, а на свега педесетак километара од Златибора и Златара.
Окружена је планинама Старовлашко-рашке висије, а овај планински венац заузима велико подручје и дели се на два дела- Стари Влах и Рашка. Део који је значајнији јер је ближи Прибојској бањи јесте Стари Влах.
Према изворима, најранији писани документи који спомињу Прибојску Бању датирају из давне 1153.године. У питању је био спис арабљанског географа Мухамеда Ас Сарифа Идрисија, који је по наруџбини нормандског краља Роџера ИИ састављао и саставио географску карту света. На овој географској карти било је веома мало убележених места са подручја наше земље, али, била је убележена Прибојска бања.
Наравно, на тој карти није писало њено садашње име, већ само "Баниа", била је обележена као један утврђени градић крај обале реке Лим.
Два термоминерална извора, од више њих који се налазе у Прибојској бањи и чија температура износи 37°Ц су и најважнија због своје снаге, а то су извор "Стара бања" и извор "Нова бања". Они пуне чак четири затворена базена у којима гости свакодневно уживају у овој топлој лековитој води.
У бањском лечилишту се примењују бројне терапије попут: акупунктуре, магнетне акупунктуре, ласеро акупунктуре, киропрактике и др, а лече се разна обољења као што су: неуралгије, кожна обољења и проблеми са зарастањем рана, промене на кожи настале као последица шећерне болести и слабе периферне циркулације, пострауматске повреде (стања након прелома, ишчашења, хируршких интервенција и осталих траума костију и мишића; стања након артропластике кука и колена), спортске повреде...
Бања Врујци дуго година није била уређено лечилиште. Иако су воде Врујци коришћене знатно пре И светског рата, бања је тек 1935. године постала народно лечилиште.
О историји бање до те године зна се веома мало, а према народном предању, извори у Врујцима излечили су многе ране и болести. У нашој епици најчешће се спомињу како су бањске воде помагале јунацима и ратницима да стекну снаге за борбе које су им предстојале.
Један од таквих јунака је и Милан Топлица. Легенда каже да је овај побратим Милоша Обилића живео у бањи и уз помоћ њених вода успевао да се брзо опорави од повреда које је стицао у борбама против Турака.
Колико је вода из бање здрава најбоље говоре предања која су се са колена на колено преносила и тако сачувала до данас.
Постоји 5 главних изворишта, и још неколико споредних. Температура воде је од 26 до 28 степени, а по води је и добила име- Врујци је име за воде које су топле током целе године, дакле, не замрзавају зими, а у зависности од спољашње температуре испаравају у виду паре која је видљивија што је већа разлика у температури воде и ваздуха. А у бањи се лече хронични реуматизам, повишени крвни притисак, малокрвност, камен у бубрегу и мокраћним путевима, кожне болести...
Ту је и Рибничка пећина, која се налази поред реке Рибнице, седам километара од бање, као и село Стругник, у којем се налази родна кућа војводе Живојина Мишића. Уживајте на Равној гори, обиђите и Мокру пећину, маузолеј и споменик генералу Михајловићу и новосаграђен храм посвећен Светом Великомученику Георгију.
Буковичка бања се налази на само 75 километара од Београда, а вода са извора испод планине Букуља постала је чувена пре него што је саграђена. Ово место крије богату историју, а једна од најважнијих владарских породица у Србији је била очарања њоме.
У почетку су за њену лековитост знали мештани, чобани и случајни пролазници, међутим, како се добра реч далеко чује, бања је постала центар туризма и моденског живота Србије 19. века. Први писани трагови о коришћењу минералне воде датирају из времена пре 1811. године. Поуздано се зна да је један од пацијената који је долазио да окрепи своје здравља на извору воде која се тад налазила у селима Буковик и Врбице био је просветитељ и писац, Доситеј Обрадовић.
При посети Милоша Обреновића селу Врбици пронађен је и први извор. Том приликом су сељаци замолили кнеза да им подигне цркву, а за узврат су га одвели до оближње шуме где се налазила тзв. "гвоздена вода". Касније је утврђено да је вода лековита.
Локално становништво тврди да је купањем у овој води и сама Кнегиња Љубица оздравила од неке болести. Кнез је одлучио да споји две варошице на чијим атарима су се налазили извори и оснује град Аранђеловац. Тако су започели радови на уређењу земљишта и изградњи бањског лечилишта.
Прво купатило саграђено од дрвета звало Талпара (дашчара). Оно је било је без крова, са базеном у земљи који је био обложен талпама по којим је и добио име.
Специјална болница за рехабилитацију Буковичка бања на бази лековитости минералне воде, глине, као и климе примењује најсавременије терапијске методе у лечењу, превенцији и рехабилитацији бројних обољења.
Дневник/Жена.Блиц/Ирис Крџић
