ЗАБОРАВЉЕНО СЕЛО У СРБИЈИ КРИЈЕ МРАЧНУ ТАЈНУ! Овде је рођен ВАМПИР о коме свет ћути, а мештани и даље шапућу његово име

Управо овде, у овом језиво лепом кутку Србије, први документовани вампир на свету је можда некада ходао међу живима.

Много пре него што су Трансилванија и гроф Дракула постали глобални симболи вампиризма, језива прича о Петру Благојевићу престравила је право село - и била је објављена у званичним новинама тог времена. Скоро 300 година касније, прича се и даље чува у шапату, старим ритуалима и неотвореним боцама ракије са белим луком.

Ово није фикција. То је једна од најстаријих европских легенди о вампирима, и не почиње у готским романима, већ у скромном селу Кисиљево.

Порекло језиве легенде

У врело лето 1725. године, сељани су почели да умиру под чудним околностима убрзо након смрти мештанина по имену Петар Благојевић. Шапутања су се ширила заједницом да се вратио из гроба и да се храни крвљу живих.

Вођени страхом, сељани су наводно ексхумирали Благојевићево тело. На свој ужас, открили су да је изузетно добро очувано, са свежом крвљу која му је текла из уста и ушију - језив знак да није почивао у миру.

"Петар Благојевић је пронађен потпуно неповређен", рекао је Мирко Богићевић, бивши сеоски старешина и потомак једне од најстаријих породица у Кисиљеву, а пренео је портал аркеонеwс.нет.

"Свежа крв му је текла из уста и ушију", додао је.

Сељани су брзо реаговали. Забили су колац кроз Благојевићево срце, метода која је сада урезана у вампирски фолклор.

Vampires Were Born Here: The Forgotten Serbian Village Behind the World’s Oldest Vampire Legendhttps://t.co/rfKbXGYxuK pic.twitter.com/kHhhMyECEn

— Arkeonews (@ArkeoNews) July 18, 2025

Овај случај је био толико шокантан да је документован у аустријским новинама Wienerisches Diarium 21. јула 1725. године - што га чини првим познатим писаним извештајем о вампиризму у Европи.

Језичка забуна или прави ужас?

Неки историчари верују да је оно што се догодило у Кисиљеву можда био случај језичке забуне комбиноване са последицама болести и сујеверја.

"На бугарском, реч упиор значи 'лоша особа'", објаснио је Клеменс Рутнер, шеф европских студија на Тринити колеџу у Даблину.

"Верујем да су мештани користили овај термин, а аустријски лекари су га погрешно превели као вампир", додао је.

Рутнер и други истраживачи сугеришу да су смрти вероватније узроковане топлотним ударом или заразном болешћу, погоршаном високим летњим температурама.

Али, локални историчар Ненад Михајловић остаје уверен да се догодило нешто необично.

"Имамо комплетну документацију о веома посебном догађају", истакао је 68-годишњи професор. "То је случај званично забележен као вампиризам. Лично верујем у веродостојност тог извештаја".

Легенде које још увек трају

Иако је село остало тихо и углавном нетакнуто масовним туризмом, неке породице и даље чувају флаше ракије (локалне вињаке) помешане са белим луком и чили папричицом - традиционалним балканским средством против злих духова.

Међу мештанима и туристичким званичницима расте нада да би вампирска предања у Кисиљеву могла постати атракција за путнике који траже језив, аутентичан фолклор.

"Наш регион је богат митовима и легендама", навела је Дајана Стојановић, директорка регионалне туристичке канцеларије.

"Не само прича о Петру Благојевићу, већ и влашка магија, народни ритуали и јединствене сеоске традиције", прецизирала је она.

Древна веровања која још увек постоје: Вампири и влашка магија

Иако наука нуди рационална објашњења, фолклор источне Србије остаје богат натприродним веровањима -посебно онима влашке мањине, традиционално номадског народа чије мистичне праксе и даље одјекују регионом.

Влашка магија, такође названа Влашка магија, је сложена мешавина паганских ритуала, обожавања предака и заштитних чини - које често изводе локалне "бабе" (старије жене за које се верује да имају духовну моћ).

Многи и данас страхују од Влашке магије и поштују је.

"Неки кажу да су влашке вештице могле да проклињу, лече или чак штите људе од вампира", појаснила је Стојановић. "Употреба белог лука, црвеног конца и соли на вратима је део ових ритуала".

Ова древна магија се преноси усмено, често у тајности, и чврсто је повезана са природом, лунарним циклусима и духовима мртвих. Ритуали могу укључивати везивање чини, ватре за чишћење и прорицање снова, посебно у ноћима попут Ђурђевдана или током помрачења - времена када је, према веровању мештана, граница између живих и мртвих најтања.

Родно место вампира?

Иако је Трансилванија некрунисана прва постојбина вампира, многи научници и мештани тврде да је Кисиљево право место рођења легенде о вампирима. Његова прича претходи Дракули више од 150 година, а оригинална документација још увек постоји.

Оно што је почело као застрашујући догађај 1725. године сада може понудити наду малом селу које жели да поврати своје место у историји.

"Вероватно је био само обичан човек", навео је Богићевић, па додао: "Али је имао срећу - или несрећу - да постане вампир".

Може ли фолклор оживети Кисиљево?

Иако село углавном остаје нетакнуто од стране туриста, мештани се надају да би легенде о вампирима и влашким појавама у Кисиљеву могле да претворе ово подручје у дестинацију за љубитеље историје и паранормалних појава.

"Наш регион је пун прича", поновила је Стојановић. "Није само Благојевић. Имамо влашке вештице, свето дрвеће, лековите изворе - свако село има своју магију", истакла је.

Где се мит сусреће са магијом

Без обзира на то да ли су вампири или не, Србија,  али и Балкан у целини, нуде много више од језивих легенди. Од планина прекривених маглом и древних шума до села богатих фолклором попут Кисиљева, овај регион је скривени драгуљ за путнике који траже и лепоту и мистерију.

Без обзира да ли долазите у потрази за древном магијом, заборављеном историјом или само чашом ракије под звездама, Балкан обећава незаборавно путовање. Јер понекад најбоље приче нису у књигама - оне се шапућу кроз ветар старих села.

Зато понесите своју радозналост, а можда и чешње белог лука… и откријте најчаробније кутке Источне Европе, позива arkeonews.net.