Готово две деценије овај Новосађанин бави се израдом скулптура управо од љуски јајета. Невероватне крхке скулптуре које настају у Владимировој кућној радионици нису оставиле равнодушним људе са разних меридијана где је излагао своје рукотворине, а ти радови имају непроцењиву вредност, јер су уникатни, па и неупоредиви.
„Све је почело 2000. године, тада сам почео да осликавам јаја. Али, када сам први пут пресекао јаје, родила се и идеја за скулптуре. И тако сам се упустио у авантуру са љуском јајета. Ни једно јаје није импрегнирано, па је сваки рад веома ломљив. Свака скулптура има своје име. Прво настане у мојој глави, а онда треба пуно стрпљења да ту идеју спроведем у дело“, наводи Кравченко.
За 18 година, колико се бави овим необичним послом, направио је више од 300 експоната, а његове чуваркуће красе многе домове уметникових пријатеља, али и познатих људи са разних меридијана.
Симболика јаја везана је за хришћанство, па често хришћанске мотиве урезује у љуску, а та јаја заузимају места чуваркуће у многим домовима где се налазе његове рукотворине. Али, нису само хришћански мотиви утиснути у крхку љуску јајета већ су ту разне форме: од извезених мотива у јајету, бродова, лампи… Техника којом ради је резање, осликавање и вез, али као што сваки мајстор крије тајне свог заната, тако ни он не жели да прича како настају његове скулптуре.
„На јајету се избуши једна рупа од милиметра. Сипам воде да исперем жуманце и беланце и оставим га да се оцеди и осуши. Након тога препуштам машти на вољу шта ће од те љуске бити“, каже Владимир.
Највише ради са кокошијим јајима, али је користио и фазанова, цвергланова, голубија, шевина, грлицина, гушчија, папагајева и јаја од јапанске препелице.
„Осим што су мала, јаја од јапанске препелице су одлична за лампе, јер оне исијавају зелено светло“, објашњава Кравченко док показује две лампе које је направио.
Осим осликаних јаја и скулптура, од љуски јаја направио је и фонтану, огрлицу, минђуше, купаћи костим, па чак и хаљину за чију израду је потрошио тачно 282 јајета. Све то брижљиво чува, јер су све скулптуре изузетно крхке.
Посебну пажњу последњих година посвећује везењу јаја, па својеврсни гоблени на крхкој љусци заиста одухимају дах. Везе разне мотиве, а за сваки јајолики гоблен треба му у просеку месец и по дана преданог рада и велике пажње.
„Јаје релативно брзо избушим, али везење је већ далеко озбиљнији посао. Радим вез типа поткрснице. Докле год ме држи концентрација седим и радим. Знате ли која је концентрација потребна да не упропастите месец и по дана седења и да вам то јаје не пукне“, објашњава наш саговорник.
Што се тиче вредности ових минијатурних гоблена Владимир нам каже да је то тешко проценити, јер се оваквим везом вероватно нико у свету не бави. Такву потврду добио је и од „Гинисове књиге рекорда“.
„ Писао сам „Гинису“ за везена јаја. Добио сам одговор да се они не баве тиме што само један појединац може да уради, већ прате такмичење. Тиме су ми, практично, дали до знања да немам конкуренцију у свету“, наглашава Кравченко.
Излагао је широм Србије, али и у Швајцарској, Русији и Пољској. Свака изложба је велики изазов због транспорта ломљивих скулптура, па томе посвећује велику пажњу. Како каже, за 18 година само два пута му је у процесу израде пукло јаје и није могао да га поправи.
Александар Савановић
