Ма, како год било, предиван је и плав је и на беспрекорно белој позадини је... Наравно, ради се о чувеном кобалтом осликаном порцелану, којег је било, или га још има, у многим домовима, а да ли је прави или рађен по узору, да ли је нов или стари, немачки или румунски...
Без обзира на стилове, епохе и мајсторе, једна мустра или декорација порцелана до дан-данас је остала симбол и порцелана као примењене уметности, али и мануфактуре у Мајсену. Ради се о декору „Блуе Онион” (Плави лук), светски познатом по свом оригиналном немачком имену „Зњиебелмустер” (Цвибелмустра). И данас, као и на почетку производње, израда више од 800 различитих производа, колико броји савремена колекција, изводи се бравурозним, ручним осликавањем сваког комада цвибелмустера. И нема грешке, јер не постоји могућност исправке и брисања, тако да је сваки комад савршено и уникатно ремек-дело искусних мајстора сликарске школе „Мајсен”.
Прича о цвибелмустеру може испричати много тога о нашој и нашим цивилизацијама, о глобализацији која је почела давно, само се другачије звала и спорије одигравала.
Елем, као што осликавање кобалтноплавом није изум Кинеза из епохе Минг династије већ Персијанаца, тако ни цвибелмустер није немачки изум већ варијација на кинеску тему. Плаво-бели порцелан је ипак прославио Кинезе, а цвибел Немце. Како год, то је свакако најуспешнија плава декорација историје порцелана. Не и најскупља и највреднија наравно. Минг је Минг.
Даље, иако би се по називу могло закључити да је на порцелану представљен црни лук, то је заблуда. Мајсенски сликари су измешали нар и брескве, као симболе плодности и дуговечности... Иначе, кинески оргинал је био осликан бресквама, наром и лимуном. Опет у некој мешавини. Ботаничку тачност заборавите, то је ипак уметност. У сваком случају, лук није. Ни црни, ни бели...
Израда предмета осликаних цвибелмустером је први пут почела у мајсенској фабрици 1738. или 1739. године, а производи се у њој до дан-данас, и то већ више од 270 година.
Временом цвибел није остао мајсенска екслузива него је произвођен и у другим фабрикама.
Вредност и цена цвибелмустер-порцелана зависи од старости и мануфактуре. Најскупљи су, наравно, они из половине 18. века израђени у Мајсену. Како им пада старост, тако им клизи и цена.
Данас се на тржишту најчешће може купити цвибелмустер настао крајем 19. века или израђиван за време Демократске Републике Намачке јер је Мајсен био у Источном блоку.
Цене се крећу, када је прави Мајсен у питању, од 20 евра за новије тацнице, па до 150.000 евра, колико треба платити комплетан сервис за 24 особе из 19. века.
Посебно се издваја друга мајсенска фабрика порцелана „Тајхерт”, рађен је и у баварској мануфактури „Хученројтер”, у тирингенском „Илменауу” у чешкој фабрици „Ајхсвалдер”... Та чешка је и најзанимљивија за наше крајеве: у Војводини се често може наћи цвибелмустер-порцелан на којем је мануфактура, то јест име произвођача, на полеђини посуде означено именом града Мајсен. Када наиђете на такву ознаку, то значи да није произведена у чувеној мајсенској мануфактури већ баш у Чешкој, у граду Ајхсвалду, или у „Мајсену”, али код „Тајхерта”. Данас се цвибел производи широм света од Кине до Румуније , свугде... Сем у Србији, наравно.
Ознака или печат правог Мајсена су плави укрштени мачеви.
Иначе, тај декор није био много популаран у 18. веку и једва се производио између 1790. и 1830. године. Од 1860. године, у богатим грађанским круговима у Немачкој постаје престижно имати цвибелмустер-порцелан.
„Цвибел” у Мајсену није осликаван само плавом кобалтном бојом већ и пурпурном. Пурпурни цвибел је ређи, али није и вреднији.
Дејан Урошевић
