Арт нуво стил и врхунски комади стакла су нераздвојни део историје уметности, а међу највреднијим комадима и за колекционаре и за светске музеје свакако су предмети од чувеног чешког „лец” стакла, са такозваним металним преливима. Ова врста стакла се иначе зове иридесцент уметничко стакло, што у слободном преводу значи стакло које се прелива у дугиним бојама.
Он већ након годину дана почиње да ангажује познате технологе и уметнике, фабрука је модернизована и уведене су нове, и патентиране савремене технике и процеси. Златно доба компаније почиње са ступањем на светску сцену уметничког правца Арт нуво, југендстила или сецесије, како се где овај правац звао.
У лето 1897. организована је изложба Тифани стакла у Музеју северне Чешке у Либерецу. Један од посетилаца изложбе био је Макс фон Спаун. То се често истиче као тренутак када када Лец прелази са производње стакла у стилу хисторицизма на сецесију. Међутим, велико је питање да ли је то баш тако. Компанија је добила патента стакла с „металним сјајем” или металним преливима већ 1895. и 1896, а Лец је стакло са сецесијским декором Пампас и Папилон регистровао 1896.
Оно што изгледа да би могло бити истинито то је да је отприлике у време изложбе фон Спаун схватио тржишни потенцијал јефтиније верзије Тифани баснословно скупог фавриле стакла. Сходно томе, од 1898. па надаље, Лец производи значајне количине стакла, то јест ваза, чинија или лампи „у стилу” Тифани, а који се често једва разликују од „тифанија". Цака је била у томе што је Лец то све производио и продавао по много нижим ценама.
Међутим, фон Спаун није дозволио да Лец стаклара остане упамћена само по својим копијама туђег стакла. Ослањајући се на раније искуство, као што је „олимпиа” декор стакла из 1896, фон Спаун ствара ремек-дело, декор „феномен”. Такође, фабрика почиње изузетно успешну сарадњу са неким од најпознатијих уметника и дизајнера, посебно са Маријом Кирхнер, и Хофштетер, а преко својих дистрибутера у Бечу, компаније Бакалович, и са најславнијим именима историје примењене уметности и архитектуре Јозефом Хофманом и Коломан Мосером. Њих двојица су и оснивачи бечке сесеције.
Успех Феномен дизајна стакла био је изванредан, али је такође био изузетно кратког века и то од Светске изложбе у Паризу, са оштрим падом популарности од 1903. па надаље. Производни подаци стакларе показују да је достигла врхунац од 1900. до 1902, а затим је опао за 25 посто 1903, још 20 одсто 1904. и још 25 процената 1905.
Славне године Леца биле су историја. Компанија је постојала још четрдесет година, али се никада није ни приближила сјају сецесије. Током 20. и 30. година 20. века постојало је много покушаја да се кроз креативност и иновативност поврати углед „леца”. Било је и успеха као са такозваним „танго” стаклом које је дизјанирао Михаил Поволни али су то били само трзаји. Фабрика „Лец” је после низа финансијских проблема; промена власника и ратова угашена 1947. године.
Најбоље се пазари у Бечу
Вазе или чиније од лец стакла ретко се појављују на нашем тржишту, посебно они комади рађени у сецесијском стилу, а најбоље место за пазар су бувљаци у Бечу или Бриселу, али под условом да знате добро шта купујете, јер у супротном ћете кући понети обичну копију.
За оне које занима цена треба рећи да се оргинално „лец” стакло може купити по ценама које се крећу од 100 евра па до тридесетак хиљада евра. Зависно од године производње, декора стакла и од тога да ли је то дизајниран рад или се ради о фабричким серијама.
Дејан Урошевић
