„Ово је питање јавног здравља које се више не може игнорисати“ – рекао је прошле седмице коаутор студије Malcolm van Sćantz са Универзитета у Сурију додавши да би “ноћним типовима” требало допустити да касније долазе на посао.
„Ноћне птице које покушавају живети у свету раноранилаца могу имати здравствене последице“, казала је Кристен Кнутсон са универзитета Northwestern у Чикагу, такође ауторица истраживања.
Учесници истраживања описали су се као “дефинитивно јутарња особа” у 27 одсто случајева, “више јутарња него него ноћна” (35 одсто), “више ноћна него јутарња” (28 одсто), или “дефинитивно ноћна птица” којих је девет одсто. Такође су навели своју тежину, пушачке навике и друштвено економски статус.
Студија је показала да је здрава количина одмора врло важна. Научници су закључили да група ноћних птица има 10 одсто већи ризик од смрти од ранојутарње групе.
Такође су открили да ноћни типови имају већу вероватност развоја психолошких поремећаја, дијабетеса те проблема са желуцем и дисањем. Осим тога склонији су пушењу, испијању алкохола и кафе те узимању илегалних дрога. Разлог већег ризика можда је у томе што “људи који су будни до касно имају унутарњи биолошки сат који није у складу с њиховим вањских окружењем”, рекла је Кнутсон. “То би могао бити психолошки стрес, оброк у погрешно време, недовољно вежбе, недовољно сна, то што сами остају будни дуго у ноћ, можда узимање дрога или алкохол”.
Научници су позвали на посебни третман “ноћних птица”, односно флексибилније послове и радне сате.(fokus.ba)
„Не би их требало силити да устају за смену која почиње у осам сати ујутро“, сматрају научници.
