Скоро три четвртине грађана Србије консултује ''др Гугла''

БЕОГРАД: Скоро три четвртине становника Србије је у протеклих годину дана потражило здравствене информације на интернету, показало је Штадино истраживање о здравственим навикама за 2021. годину спроведено у 15 европских земаља, међу којима је и Србија.
gugl pixabay
Фото: pixabay.com

Истраживање је показало да су становници Србије први у здравственом образовању на интернету и да је чак 72 одсто њих у протеклих годину дана прочитало више здравствених информација на мрежи него обично.

Истовремено, само пет одсто становника Србије не тражи информације о здравственим темама од ''''др Гугла", наводи се у саопштењу компаније Штада.

Према истраживању, значајан проценат Европљана, њих 36 одсто, такође користи интернет за информације о узимању лекова, њиховим индикацијама и нежељеним реакцијама, у чему предњаче становници Русије (62 одсто) и Украјине (58 одсто).

Истраживање је показало и да се укупно 45 одсто популације у урбаним срединама анкетираних земаља окреће интернету, док је број оних из руралних подручја мањи - 32 одсто.

Истраживање је показало да онлајн консултације са лекаром изазивају опречна мишљења и поделе међу Европљанима, наводи се у саопштењу компаније Штада која седму годину за редом организује тај вид истраживања као допринос бољем увиду у здравствене навике и потребе шире популације.

Иако сваки четврти Европљанин тај начин консултација сматра напретком, истичући и значајну уштеду у времену, једнак број њих то категорично одбија (24 одсто) наглашавајући да много више цени личну интеракцију са лекаром упркос напретку технологије.

Резултати истраживања, у другој години ковид пандемије, указују да би данас мањи број Европљана прихватио "лечење на даљину" у односу на 2020. годину, када је чак 70 процената било за ту опцију.

С друге стране, у порасту је тежња за консултацијама уживо и то са 11 одсто у 2020. години, на 24 одсто Европљана у овој години.

У Србији би 18 одсто становника одбило онлајн консултације са лекаром, јер им је лична интеракција важнија.

Више од половине Европљана (54 одсто) истиче да су се ''''знатно чешће" окретали онлајн изворима ради истраживања здравствених проблема (19 одсто) или ''''чешће него иначе'''' (35 одсто) у последњих годину дана.

Лечење путем веб камере прихватило би 60 одсто становника Србије, у случају лакше или секундарне болести, а резултат у Србији је мало изнад европског просека од 57 процената, чиме се нашла на петом месту иза Португалије, Шпаније, Италије и Велике Британије у погледу спремности за такав вид консултација са лекаром.

Такође, дигитална упутства за лек подржава три четвртине Европљана (76 одсто), док би у Србији чак 82 одсто становника било спремно да користи електронско упутство за пацијенте, као и електронске летке и лифлете са информацијама о производима, нпр. скенирањем кода на паковањима лекова.

Двоје од петоро грађана Србије (39 одсто) верује да би електронски лифлети били практичнији и проузроковали мање отпада, што је знатно изнад европског просека анкете - 32 процента.

С друге стране, око 40 одсто Европљана не жели да се у потпуности одрекне папирне верзије, у чему предњаче Французи међу којима је свега 19 процената заинтересовано за дигиталну верзију.

Здравствене апликације користи само седам одсто испитаника, док их 30 одсто Европљана не сматра корисним.

Када је реч о Србији, 9 одсто грађана користи такве апликације, а више од петине (22 одсто) верује да би могле помоћи у постизању боље онлајн комуникације са својим лекаром.

EUR/RSD 117.5832
Најновије вести