Милог изгледа, са чарапицама, заобљених глава и њушкица, ове маце красе изражајне плаве очи. Ова маца долази из Бурме, по којој и носи назив расе, а прво је стигла у Француску, те како се на овом језику Бурма изговора Бирма, није јој било тешко наденути име. Ова мачка важи за „свету“, јер се верују да су у религији Кмера, народа који је настањивао Бурму, мачке биле чувари храмова.
Верује се да се у мачјим сафирно плавим очима крије врховна богиња те религије Цун Кјан Ксе, а да су мачке некада имале златне очи и биле чисто беле, али су након једног разбојничког напада на храм, све промениле боју очију.
Француско друштво љубитеља мачака прво је регистровало ову мачку као расну, а први пут је приказана у Паризу 1926.године. Пар је био прокијумчарен на броду до Француске, мужјак је на путу угинуо, али је ипак формирано прво легло, преко ког се раса касније ширила Европом.
Након Другог светског рата, бирманска мачка скоро изумире у Европи, те је након ратног вихора учињен велики напор да се раса обнови, прво у Француској, а затим и у Енглеској. Тада их укрштају са персијским и сијамским мацама.
За ширење и дефинисање расе у Европи заслушна је Анелиз Хакман из Немачке, коју су пријатељи замолили да им помогне у набавци ове необичне врсте. Бирманке тада у Европи имају готово митски статус, а Анелиз проналази мачку у Француској и уместо да поклони својим пријатељима, фасцинирана лепотом, одлучује да је задржи код себе. Временом се потпуно посветила гајењу ове расе, и када се поново срела са пријатељима, поклања им једно маче. Та прва мачка Надин, коју је Анелиз довела из Француске је по веровању заслужна за све данашње бирманке у Европи.
Бирманке се рађају потпуно беле да би после неколико недеља почеле да примају тамне преливе по глави, ушима, ногама и репу, по којима су данас и карактеристичне. Боја им достиже пун интензитет са две године живота. Постоји више варијанти које признаје ова раса- а то су- црно-тамнобраон, чоколадне, плаве, лила, црвене, крем, али и тиграсте бирманке.
Ове мачке немају поддлаку, па их је довољно чешљати једном до два пута недељно, и не захтевају превише сређивања.
Ове маце нису окретне као друге, нити добри скакачи, али су зато грациозне и отмене, и када ходају подигну свој реп високо. Воле да дан проведу у дремању, и веома су привржене и умиљате, благе нарави. Када се играју, то као да чине стидљиво, најчешће успорено јурећи плишану играчку по поду.
Власници кажу да ове маце јасно стављају до знања када су гладне, или уколико им тоалет са посипом није беспрекорно чист. Ово су мачке за стан, и важе за салонске љубимце, иако им ни природа као ни свакој другој маци, неће приредити много изненађења, већ ће радознало уживати у истраживању околине.
Маце су најчешће тешке око четири, пет килограма, па спадају у средње величине, а просечан животни век им је 15 година.
М. Стакић
