Тродимензионални портрети паса Новосађанке Иване Ердељан

НОВИ САД: Новосађанка Ивана Ердељан свој занимљив хоби - ручну израду тродимензионалних портрета паса (формата А5 -148 пута 210 милиметара), захваљујући таленту и упорности, за свега неколико месеци, успела је да претвори у посао. Осим што је хоби јединствен, технику израде портрета је сама научила гледајући снимке на интернету.
k
Фото: Privatna arhiva

Инспирисана својим љубимцем мачком Хектором, по ком је и назвала свој профил на Инстаграму (3д портрети Хелес пањс), желела је да израђује ликове мачака, али је убрзо схватила да то неће бити једноставан посао. Прва три или четири рада завршила су у смећу, признаје наша саговорница. Мачке су биле много захтевне због дужине длаке, па је одлучила да окуша срећу са псима.

- Није лако бити самоук, али била сам упорна и успела сам да се извештим – каже талентована Ивана, додајући да једном портрету посвети између три и пет дана. – Реч је о врсти филцања и прво сам мислила да се портрети израђују обичним иглама, међутим потребне су посебне, назубљене. Купила сам квалитетну мерино вуну, коју понекад фарбам, како бих добила одговатрајућу боју, и дала сам се на посао.


Израда не иде сваки пут „глатко“

Прецизна и детаљна Ивана увек настоји да што тачније „пренесе на платно“ изглед пса. За себе каже да је самокритична и увек сматра да може боље, али је, истовремено, свесна да је потребно много вежбе.

- Највећи изазов и највише стреса ми је изазвао један јазавичар тамно, кестенасто –браон боје, јер нисам могла да нађем тачну боју вуне за крзно – присећа се Ивана. - Једина опција ми је била да поручим из Кине и да платим папрену цену. Због тога сам се одлучила да покушам да офарбам вуну. Није ми било битно што је цела соба била прекривена браон бојом, већ што сам успела у намери и на време портрет пошаљем муштерији.


Како Ивана каже, без обзира да ли је реч о мешанцу или псу с педигреом, сваки је јединствен. Због тога што више слика има на располагању, више детаља може да уочи и пренесе их на рад.

- Када је реч о облику главе, не пратим правила које сам видела на снимцима на интернет, већ се водим осећајем и сама процењујем како треба да је израдим – појашњава она, додајући да су је снимци с којих је учила заварали, јер су аутори процес од неколико дана убрзали и склопи га у десет минута, па се много битних детаља изгуби. - Тешко је „убости“ појединости по којима је власнику његов пас јединствен, па кад израђујем портрет настојим да разаберем детаље који се најчешће јављу на сликама. Очи правим од стакла, које се може купити у специјализованим продавницама, али да бих погодила тачну боју и ухватим продоран поглед или сјај фарбам их, како би изгледали што реалистичније. Иако се кратко бави ручном израдом тродимензионалних портрета, њен рад су већ запазили у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској одакле све чешће има поруyбине. Како каже, није очекивала да ће се људима толико свидети портрети и истиче да јој је то подстрех да се још више посвети необичном хобију и послу. Коментари су досад позитивни, али је спремна и на замерке, јер је свесна да се радови неће свакоме допасти. У будућности планира да израђује портрете већих димензија, који су захтевнији због више детаља и да савлада ликове мачака.

С. Ковач

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести