По избијању епидемије корона вируса у кинеској провинцији Вухан слепи мишеви су означени као извори заразе које је до сада покосила више од милион живота, а сматрају се ‘’кривцима’’ и за раније епидемије болести као што су САРС, МЕРС и ебола.
Међутим, око тога се, напомиње Пауновић, још увек ломе научна копља и интензивно спроводе научне студије како би се утврдило од кога је потекао вирус.
У Србији је, с друге стране, коронавирус регистрован код слепих мишева 2017. године у истраживању које је, према речима Пауновића, Природњачки музеј спровео са Пастеровим заводом из Новог Сада и новосадским Научним институтом за ветерину.
‘’Открили смо корона вирус из алфа и бета соја, али он није био патоген за човека’’, каже Пауновић у разговору за Танјуг.
Он тврди да слепи мишеви настањени у Србији нису извори зараза што је, напомиње, потврдило и истраживање на вирус беснила спроведено почетком 2000-их када се код слепих мишева широм Европе појавило беснило.
„Тада смо на 18 локација у нашој земљи узели око 400 узорака и сви су били негативни’’, каже Пауновић.
Када је реч о вирусу Ковид 19, објашњава да он ‘’наликује’’ вирусу који је откривен код потковичара, врсте слепих мишева настањених у Кини.
’Генетички састав Ковида 19 се у 96 одсто поклапа са вирусом који је детектован код потковичара из Кине, али то не значи да се ради о истом вирусу’’, каже Пауновић.
Непознаница је, наводи Пауновић, каква је повезаност панголина са слепим мишем, али се зна да је тај сисар, прекривен љускама у облику ноктију, заступљен у традиционалној медицини и у кухињи источњачких народа.
„Те љуске се користе за различите традиционалне медицинске препарате, а ембриони панголина су изузетно и скупо познато јело не само у Кини него на целом Далеком истоку’’
И слепи мишеви су део кулинарске традиције не само у Југоистчној Азији, већ и у Африци и другим крајевима света, али потковичари, код којих је откривен вурус сличан Ковиду 19, нису на менију јер су малих димензија и тежине свега 20-30 грама,
‘’У тим крајевима света егзотични специјалитети спремају се од слепих мишева који се хране воћем и тешки су неколико килограма са распоном крила до метар и по’’, наводи Пауновић.
Истиче да су једини летећи сисари неоправдано ‘’проказани’’ као главни узрочници светске пандемије корона вируса, а резервоари вируса.
‘’Сматрају се резервоарима вируса јер их је најлакше проучавати, већина врста се групише у колоније тако да је узорковање материјала са њих веома лако. Они су носиоци вируса и микроорганизама од којих не оболевају, али могу да се пренесу на друге врсте животиња или на људе у специфичним условима’’, објашњава Пауновић.
Њихова демонизација и сатанизација траје од настанка човека, а привлачили су пажњу због низа карактеристика неуобичајених за друге врсте сисара.
‘’Управо због непознавања о слепим мишевима код људи изазивају непријатност, сматрају се предметом враџбина и магијских напитака и незаслужено носе епитет нечег ђаволског’’, каже Пауновић.
Једине летеће сисаре описује као виртуозе у летењу чије акробације не могу да изведу многе врсте птица, а то постижу јер имају продужене прсте на предњим ексремитетима између којих је кожна мембрана.
‘’Због таквог начина кретања имају низ специфичних еколошких и физиолошких особина које их стављају на сасвим другачије место у односу на друге сисаре. Живе у ваздуху, а чак и кад се одмарају од летења, они то раде тако што се окаче’’.
Како каже, још увек није утврђено зашто су слепи мишеви такви резервоари вируса, али се претпоставља да је то због њихове физиологије, метаболизма и способности хибернације спречавају вирусе да се испоље као у другим животиња или у човеку.
‘’Слепи мишеви на неки начин пацификују вирусе и не дозвољавају им да се испоље. Међутим, ти микроорганизми практично користе слепе мишеве за преживљавање током неактивних периода, а размножавају се када доспеју на погодног домаћина’’, објашњава Пауновић.
У свету је познато око 1. 300 врста слепих мишева који су после глодара једна од најбројнијих група сисара распрострањена на свим континентима.
Врсте настањене у Србији су, као и у већини земаља, заштићене законом јер, истиче Пауновић, представљају важну карику у ланцима исхране и компоненту сваког копненог екосистема.
У Србији се хране инсектима - мољцима, комарцима и другим ноћним бубама које могу бити штетне за усеве, али и преносиоци разних заразних болести на човека.
Са доласком топлијег времена слепи мишеви постају све активнији, али их се због тога не треба плашити, каже Пауновић и напомиње да не нападају човека.
‘’Ако се деси да слепи миш уђе у собу тражећи скровиште, не треба паничити, треба га пустити да изађе из собе, или му помоћи. То никако не треба радити голом руком већ крпом или рукавицом’’, наводи Пауновић.
