ЗА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗГУБЉЕНО ПРЕКО МИЛИОН ЖИВОТА ОД ВРУЋИНА Само једно решење могло је да их спаси, потребна нам је хитна реакција да би се спасили од све топлије климе

Дрвеће у градовима није само "лепо за имати", оно има огроман утицај на јавно здравље јер нас хлади.

Стручњаци су у новом истраживању израчунали да је повећање вегетације у урбаним срединама за 30 одсто могло да спречи више од трећине свих смртних случајева изазваних топлотом на глобалном нивоу од 2000. до 2019. године. Укупно, 1,16 милиона живота могло је да буде спасено уз више зеленила током овог двадесетогодишњег периода.

Иако су предности зелених површина по здравље добро познате, ова студија је прва која процењује и ефекат хлађења који зеленило има на дневне температуре и утицај на однос између топлоте и смртности.

"То нам пружа бољу процену колико је зеленило корисно у ублажавању смртности проузроковане топлотом. Ови налази указују да очување и ширење зеленила могу бити потенцијалне стратегије за снижавање температуре и ублажавање здравствених последица изложености врућинама", рекао је каже истраживања професор Јуминг Гуо.

Како градско дрвеће спашава животе?

Изложеност топлоти представља велику претњу по јавно здравље, а она се додатно погоршава због климатских промена изазваних људским деловањем.

Између 2000. и 2019. године, високе температуре су биле повезане са пола милиона смрти годишње, што чини 0,91 одсто свих смртних случајева на глобалном нивоу.

Према речима професора Гуа, "у најекстремнијем сценарију глобалног загревања“, процењује се да би број смртних случајева изазваних врућинама могао да износи најмање 2,5 одсто свих смрти у северној Европи, па све до 16,7 одсто у југоисточној Азији током 2090-их година.

Заустављање емисија штетних гасова најефикаснији је начин за смањење смртних случајева изазваних топлотом.

Али како повећање зеленила такође може да заштити људе?

Распрострањена трава, дрвеће и друге биљке у густим урбаним срединама имају ефекат хлађења. Вегетација прави сенку, одбија сунчево зрачење и повећава "евапотранспирацију" – испаравање са тла и биљака – што подстиче кружење ваздуха.

Тако се смањује температура околине, што последично смањује и број људи који би били изложени екстремној топлоти.

Професор Гуо каже да постоје и докази да зеленило може да утиче на смањење ризика смртности услед топлоте, могуће због побољшања менталног здравља, повећања социјалне укључености и физичке активности, као и смањења загађења ваздуха.

Колико живота је могло да буде спасено у Европи?

Студија је показала да би повећање нивоа вегетације за 10 одсто, 20 одсто и 30 одсто смањило просечне дневне температуре за 0,08°Ц, 0,14°Ц и 0,19°Ц.

Заузврат, то би могло да спречи 0,86, 1,02 и 1,16 милиона смртних случајева, што одговара бројкама од 27,2 одсто, 32,2 одсто и 36,7 одсто укупних смртних случајева који су забележени услед врућина у периоду 2000–2019.

Према моделу, позитивни ефекти зеленила зависили би од низа фактора, укључујући тип климе, као и социјално-економски и демографски састав одређеног града.

Да је ниво вегетације порастао за 30 одсто, просечан број спашених живота између 2000. и 2019. могао је да буде 396.955 у Европи.

Највећи број спашених живота био би забележен у Азији - 527.989.

Конкретно, урбане области у јужној Азији, источној Европи и источној Азији имале би највише користи, односно, највеће смањење смртних случајева.

Веза између топлоте и смртности процењивана је коришћењем података са 830 локација у 53 земље, а резултати су затим примењивани на сваки урбани центар.

Зеленило је мерено помоћу Индекса побољшане вегетације (ЕВИ), сателитског индекса базираног на сликама са Насиних сателита.