Око употребе воде постоје многа, чак и дијаметрално супротстављена мишљења, зато смо потражили одговор код проф. др Станише Стојиљковића, јер је карактер везе воде и материје област којом се бави скоро две деценије.
Која је вода најбоља?
– Несумњиво да је најквалитетнија вода она коју конзумирамо кроз поврће и воће. Таква вода је биоактивна, јонизована, са свим особинама живота. Зашто? – Зато што су водени биолошки раствори у организму „живе машине”, које се не могу интерпретирати сувопарним, чисто хемијским или механичким законима. Они се једино могу обухватити заједничким имениоцима - ентропијом и фреквенцом. Тако воду унету као течност и воду унету преко хране, пре свега воћа и поврћа, морамо разликовати и то управо по ентропији и фреквенци. „Живи систем”, свеже воће и поврће, поред воде има и биолошки активне супстанце, у које спадају и ензими, дакле велика армија „пчела радилица” који умногоме, са одговарајућом комбинацијом хране, могу олакшати рад нашег организма.
Да ли бисте нам објаснили тај механизам?
– Дакле, вода унета преко воћа и поврћа је знатно активнија од воде коју испијамо само да бисмо угасили пожар. Наиме, неправилна и обимна исхрана енергетски оптерећује све органе у телу, тело дехидрира и сигнализира мозгу хитну надокнаду воде. Ми се у тим случајевима наливамо великим количинама воде, које својом количином допунски оптерећују хормонски систем, јер се тако велики прилив воде не може брзо довести до свих оних места у којима се „пожар” појавио. Као последица тога настаје нагло знојење, услед кога долази до исољавања не само соли, већ и неких олигоелемената.
Да ли то значи да уношење више од два литра течности дневно није баш добар савет?
– Велика количина и хране и воде оптерећује организам. Важно је истаћи и када уносити течност, јер за време и непосредно после оброка може бити погубно за организам. Уношење велике количине течности уз и после оброка ствара услове за обољења дебелог црева. Дебело црево тада добија лоше прерађену храну у желуцу и танком цреву, тако да оно полако губи своју терморегулациону улогу и нама ноге и руке почињу стално да буду хладне. Већ сам рекао да воду треба уносити пре свега у активном, јонском облику, коју садржи свеже воће и поврће. Ако се пре оброка конзумира свеже поврће или воће, наш организам неће доспети у стање дехидрације.
– Према новим сазнањима вода је „растварач у телу и регулише све функције, укључујући и активност свих растворених супстанци које она раствара и преноси”. Овај став би требало да постане основа свих будућих прилаза научним истраживањима. Тело перманентно врши прерасподелу воде управо због равнотежног наводњавања свих органа у телу. Да бисмо овладали овим процесима, морамо познавати научне основе гела, емулзија и суспензија, јер су заправо они саставни делови биофлуида и биоелектролита у нашим телима. Вода у њима је један од главних параметара. Посматрати воду без електролита, ензима, олигоелемената и хормона био би веома упрошћен приступ. Истакао бих да опсежна истраживања доказала да тело емитује велики број разноврсних и изузетно упозоравајућих сигнала жеђи… Сува уста су једини прихваћени знак дехидрације тела, али тај сигнал је последњи спољашњи знак крајње дехидрације – упозорио је проф. др Станиша Стојиљковић.
Зар вода неће увек хидрирати наше тело?
– Ако попијемо велику количину воде, то још увек не значи да ће вода доћи у све виталне органе тела и међућелијске просторе где је најпотребнија. Уколико испијамо велике количине воде на празан стомак она веома брзо пролази желудац и цревну флору и долази у бубреге. То је добро у случајевима када привремено желимо да исперемо бубреге. Међутим, ако то постане пракса, морамо имати у виду да за литар течности који прераде бубрези, срце мора да транспортује шест литара крви. Дакле прекомерно наливање водом може током времена ослабити срце. Поготово не би требало пити ледену воду у већим количинама, јер њоме потхлађујемо цревну флору (дебело црево) и стварамо услове за проширене вене и хемороиде. Упамтимо да само процесуирана и дехидрирана храна захтева велики унос воде. Нагласио бих, да је ипак при интензивном физичком раду неопходно испијање већих количина течности.
Када и колико воде онда пити?
– Статус уноса воде зависи пре свега од статуса прерасподеле воде у нашем организму. Она се најчешће налази тамо где је непотребна или је као таква штетна. Зато испијање и нагон за водом указује на неки облик дехидрације организма. Исхрана пребогата слаткишима, алкохолом, производима на бази пекарског квасца, масном и меснатом храном, сиром и млечним производима, соковима са вештачким бојама, шећером и конзервансима, захтева велику количину воде јер дехидрира организам.
Како тада надокнадити течност?
– Вода се не може надокнадити пијењем сокова, минералних вода или алкохолних пића. Вода се може надокнадити негазираним питким такозваним „слатким водама” и филтрираном водом из чесме испијеном у гутљајима. Велики унос воде указује да постоји захтев за „гашењем пожара“, што у знатној мери оптерећује све органе, чиме се ентропија организма повећава. Дехидрација се не мора надокнађивати само уносом воде, већ и влажењем тела, туширањем, купањем, потапањем ногу и другим поступцим упијања воде преко коже.
Шта ви препоручујете?
– Исхрану лаганом храном, поврћем, воћем, махунаркама, житарицама и семенским културама јер она не захтева велики унос воде – када нема „пожара”, нема потребе за његовим гашењем. Организам ради са знатно мањом ентропијом. У случајевинма јаке дехидрације и високих спољних температура, укупни унос воде преко воћа, поврћа и испијања воде треба да буде два до три литра. Не заборавите да воће и поврће изузетно хидрирају наш организам, нарочито оно које садржи 80 до 90 процената воде као што су лубенице, диње, брескве, парадајз, краставац...
Марина Јабланов Стојановић
