Код нас га везују за велики пролећни празник Ђурђевдан. Део обичаја који се везује за овај празник има много дубље корене од хришћанских, јер је управо почетак маја био период који је код старих Словена одвајао лето од зиме. Уочи Ђурђевдана плели су се венчићи од ђурђевка, а украшавање кровова и врата тим венцима уочи овог празника призивало је добро у живот породице, тј. „цветну“ и успешну годину. Због веровања да доноси добру срећу, наши хајдуци су уочи Ђурђевдана били кићени ђурђевком, носећи га као амајлију.
Слично је и код Француза чија се традиција наслања на древне келтске обичаје када се почетком маја брао ђурђевак. Занимљиво је да се у Француској 1. мај не слави само као празник рада него и као празник ђурђевка – La Fête du Muguet – једини дан у Француској када је дозвољено да се продаје цвеће на улици. Сваког првог маја се традиционално купује букетић ђурђевка, чија је цена због велике потражње прилично висока, а поклања се блиским и вољеним особама.
Овом нежном и мирисном цвету се приписивала и магијска моћ, па је често чинио важан састојак магијских ритуала. Његов значај није промакао ни приликом тумачења снова у којима се појављује. Сматрало се да он у сновима најављује поклоне од драге особе.
Има много легенди везаних за ове мирисне звончиће: једна је да су то Евине сузе када је напуштала рај, а друга, да су то Богородичине сузе када је оплакивала Христа. Постоји и веровање да опојни мирис ђурђевка у пролеће мами славуја да потражи своју сродну душу.
Није ни чудо да је нежан, пријатан и допадљив мирис весника маја, инспирација за многе песме – тако је и са песмом од „Бјелог дугмета“ „Ђурђевдан“. Многима је сигурно познат стих „Еј, коме сада моја драга на ђурђевак мирише…“ Према истраживању светски познатог лекара проф. др Томаса Печнера, који је недавно држао предавања у Новом Саду и Београду о интегративној дијагностици и дијагностици лица, постоји веза између покретљивости сперматозоида и осећања мириса ђурђевка. Тако да уколико момку његова драга заогрнута у мирис овог мајског бисерка не мирише, онда је то знак да ће имати проблема са стварањем потомства. Наиме, ако мушкарац не осећа мирис ђурђевка, то је неоспоран знак да су му сперматозоиди непокретни.
Латинско име ђурђевка је Convallaria majalis, и припада фамилији аспарагуса. Convallaria значи долина, јер ова биљка масовно расте у долинама, на брдским ливадама и у храстовим шумама. Други део латинског назива је придев мајски, пошто цвета у мају. После брања, руке треба добро опрати топлом водом и сапуном. Труднице и деца не би смели да га беру, јер је биљка отровна...
Са друге стране, ђурђевак је познат и по лековитости, која је откривена још у 12. веку. Захваљујући садржају кардиотоничних хетерозида, ђурђевак јача срчани мишић и помаже код ангине пекторис. Осим код срчаних болести, цвет се користи код епилепсије и можданог удара. За лечење срчаних нервоза комбинује се с тинктуром валеријане. У народној медицини употребљава се и у облику тинктуре у раствору алкохола или ракије, као умирујуће средство и за смањивање болова код упалних процеса.
У Енглеској се цветна вода ђурђевка зове „златна вода“ (aquaaurea), а традиционално се користи за лечење живаца и против главобоље. Важно је да се истакне да упркос лековитости, ђурђевак не сме да се користи без стручног знања. Опрезност је неопходна, јер цвет садржи састојке који ако се нађу у рукама нестручних особа могу да доведу и до тровања. Због отровних састојака гликозида и алкалоида, брање ђурђевка не препоручује се трудницама и деци, а уколико дођу у контакт са биљком, обавезно треба да оперу руке.
Упитали смо фармацеуткињу и одличну познаватељку етерских уља Снежану Јовић да ли се од ђурђевка прави етарско уље.
– Мирис скромног ђурђевка у ствари је веома сложена комбинација многих супстанци и не може се добити класичним поступцима. Дакле, етарског уља ђурђевка нема, постоји апсолут који се добија специјалним поступком екстракције помоћу масти која представља медијум за апсорпцију мириса цветова биљке и накнадном обрадом те масти из које се добијају мирисни апсолути. Једноставно речено овај мирис је достигнуће у области органске хемије, тј. добија синтетским путем. Може се рећи да је тешко доступно и скупо, али је одлично за ублажавање стреса и емоција које су последица хормоналног дисбаланса који настаје у менопаузи, и ублажава тескобу и ситуациону депресију.
Осим тога постоји и цветна есенција ђурђевка који се добија по методи др Едварда Баха, добијају осунчавањем цветова у изворској води и имају утицај на суптилно енергетско тело.
– Есенција ђурђевка резонује са невиношћу у нама, и користи се када треба да јачамо поверење које је нарушено и треба да се обнови. Добар је када треба ојачати грлену чакру, да се олакша јасноћа израза и слобода избора, али и да се смањи ригидност и контрола. Помаже да се може гледати на свет очима унутрашњег детета - открила нам је фармацеуткиња Снежана Јовић, која се бави и флоритерапијом.
Као симбол је повратка среће, чистоће срца, нежности и љупкости ђурђевак од давнина краси букете невеста, јер се верује да доноси срећу у љубави. Често се налазио и у краљевским бидермајерима – последња позната млада која га је носила је Кејт Мидлтон, а он је красио и венчани букетић енглеске краљице Викторије, Астрид од Шведске и многима омиљене принцезе Грејс Кели.
Чувени француски модни креатор Кристијан Диор је веровао да је ђурђевак симбол наде, среће и радости. Парфем „Diorissimo” с нежним мирисом ђурђевка, који је педесетих година прошлог века креирао заједно са Едмондом Роуднистком, напречац је освојио многа женска срца. Мирис ђурђевка се често нађе међу компонентама мирисних нота парфема и лепо се слаже са цветом поморанџе, фрезијом, мимозом и гарденијом.
Марина Јабланов Стојановић
