Но без теста који може открити те промене, тешко је рано интервениsати како би се делотворније успорило напредовање болести.
Како би одговорили на ову потребу, амерички научници из Brigham and Women’s Hospital, развили су платформу за молекуларну анализу коју су успешно применили на узорке пацијената за откривање и квантификовање синуклеинске фибриле, патогеног агрегата ⍺-синуклеина који је обележје Паркинсонове болести и других неуродегенеративних поремећаја заједнички познатих као ⍺-синуклеинопатије.
Поседовање биомаркера који могу да се квантификују могло би помоћи у идентификовању нових кандидата за лекове и тестирању њиховог дејства на циљанијим групама пацијената у раним фазама болести, истичу научници.
Иначе, у свету више од 10 милиона људи болује од Паркинсонове болести, чија учесталост расте с годинама у друштвима у којима се просечни животни век такође повећава последњих деценија. Само у САД сваке године код готово 90.000 људи буде дијагностикована Паркинсонова болест. До данас лекари морају да се ослањају на неуролошки преглед и историју болести пацијената када дијагностикују Паркинсонову болест. Међутим, до тренутка када се појаве кли-
нички симптоми, болест је већ изазвала неповратна оштећења у мозгу. Тренутно не постоје крвни или лабораторијски тестови за дијагностиковање Паркинсонове болести код болесника за које није позната генетска предиспозиција, а који чине око 90 одсто болесника с Паркинсоновом болешћу.
Паркинсонова болест заједно с мултиплом системском атрофијом (МСА) и деменцијом с Левијевим телешцима – два поремећаја са сличним лошим исходом – припада групи неуролошких поремећаја којима је заједничка патолошка агрегација протеина ⍺-синуклеина у токсичне фибриле. Те фибриле ометају вишеструке неуролошке функције и на крају узрокују смрт неуронских ћелија. Неуролошки симптоми које показују пацијенти с овим такозваним синуклеинопатијама снажно се преклапају, што онемогућује њихово разликовање како би се пацијентима дала тренутно доступна терапија која је специфична за сваки од поремећаја. Важно је напоменути да ниједна од тих доступних терапија не лечи темељне узроке болести и оне само привремено потискују симптоме пацијената.
Приредила: Љубица Петровић
