НАУЧНИЦИ НА ПРАГУ СЕНЗАЦИОНАЛНОГ ОТКРИЋА Овај метал може спречити губитак памћења ЊЕГОВ НЕДОСТАТАК МОГУЋ ОКИДАЧ ЗА АЛЦХАЈМЕРОВУ БОЛЕСТ
Научници са Харварда открили су природно постојање литијума у мозгу и његову кључну улогу у нормалном функционисању најзначајнијег дела нервног система, наводећи да његов недостатак спада у најраније промене које воде ка појави Алцхајмерове болести.
Научни рад, који је објављен у часопису “Nature”, указује да литијум штити мозак од неуродегенерације и одржава нормалну функцију свих главних типова можданих ћелија, указујући да недостатак овог хемијског елемента покреће пропадање памћења.
Открића, која су резултат десетогодишњих истраживања, заснивају се на серији експеримената на мишевима и анализама људског можданог ткива и узорака крви људи у различитим фазама когнитивног здравља. Научници су утврдили да губитак литијума у људском мозгу води ка Алцхајмеру, док је код мишева сличан недостатак литијума убрзао мождану патологију и пад памћења. Такође су открили да смањени нивои литијума настају везивањем за амилоидне наслаге и поремећеном апсорпцијом у мозгу. У завршним експериментима, тим је показао да нови литијумски спој, који не подлеже везивању за амилоидне наслаге, може повратити памћење код мишева.
Алцхајмерова болест погађа између 50 и 400 милиона људи широм света и укључује низ можданих абнормалности
Резултати обједињују вишедеценијске клиничке опсервације и нуде нову теорију болести, као и стратегију за ранију дијагностику, превенцију и лечење.
Алцхајмерова болест погађа између 50 и 400 милиона људи широм света и укључује низ можданих абнормалности попут наслага протеина амилоид бета, неурофибриларних мрежица протеина тау и губитка заштитног протеина РЕСТ. Међутим, ове промене никада нису објасниле целу сложеност болести. Јасно је и да генетски и фактори околине утичу на ризик од болести, али научници до сада нису успели да објасне зашто неки људи са истим факторима ризика оболе, а други не. Аутори ове студије истичу да литијум може бити кључни недостајући фактор.
- Идеја да недостатак литијума може бити узрок Алцхајмерове болести је нова и указује на другачији терапијски приступ - рекао је главни аутор и професор генетике и неурологије на Харвардској медицинској школи Брус Јанкнер. Студија даје наду да би у будућности литијум могао да се користи за лечење болести у целини, а не само за циљану терапију одређених аспеката попут амилоид бета или тау протеина.
Литијум штити мозак од неуродегенерације и одржава нормалну функцију свих главних типова можданих ћелија
Једно од главних открића научника јесте да како амилоид бета почиње да се таложи у раној фази деменције, он веже литијум смањујући његову функцију у мозгу. Нижи нивои литијума утичу на све главне мождане ћелије и код мишева изазивају промене које подсећају на Алцхајмерову болест, укључујући губитак памћења. Аутори су идентификовали групу литијумских спојева који могу да избегну везивање за амилоид бета. Третман мишева најефикаснијим од тих спојева - литијум оротатом, преокренуо је патологију Алцхајмерове болести, спречио оштећење можданих ћелија и вратио памћење. Иако ове налазе треба потврдити код људи кроз клиничке студије, они указују да мерење нивоа литијума може помоћи у раном откривању Алцхајмера. Такође, наглашавају значај тестирања литијумских спојева који избегавају везивање за амилоид бета у третману или превенцији. Други литијумски спојеви већ се користе за лечење биполарних поремећаја и тешких депресија, али у много већим дозама које могу бити токсичне, посебно код старијих. Јанкнеров тим је открио да је литијум оротат ефикасан у дози хиљаду пута мањој, у којој опонаша природни ниво литијума у мозгу. Мишеви третирани скоро читавог живота нису показали знаке токсичности.
- Треба бити опрезан при преношењу резултата из модела на мишевима на људе и не може се са сигурношћу знати док се не спроведу контролисани клинички тестови. Али резултати су до сада врло охрабрујући - рекао је Јанкнер.