СТУДИЈА КОЈА ЈЕ ТРАЈАЛА 30 ГОДИНА ОТКРИВА: Једите ову храну и доживећете дубоку старост без болести!
Никада није касно за позитивне промене, а нова студија са Харварда открива да усвајање здравијих навика у исхрани у средњем добу може значајно повећати шансе за дуг и здрав живот.
Научници су утврдили снажну повезаност између исхране богате намирницама биљног порекла и такозваног „здравог старења“, а своја открића објавили су у престижном часопису Nature Medicine.
Дугогодишње истраживање открило кључне навике
Истраживање је обухватило чак 105.000 људи које су научници пратили током 30 година, анализирајући како начин исхране у добу од 39 до 69 година утиче на здравље у каснијем животу.
„Здраво старење“ дефинисано је као достизање 70. године без хроничних болести попут срчаних обољења, са очуваним когнитивним, менталним и физичким функцијама. Сваком учеснику додељена је оцена на основу тога колико се придржавао осам различитих модела исхране, преноси Nova.rs.
Најбоље резултате донео је један модел
Најбоље резултате постигао је такозвани Алтернативни индекс здраве исхране (AHEI), модел који је такође развијен на Харварду. Подаци су импресивни: особе које су се највише придржавале AHEI принципа имале су чак 86% већу вероватноћу да доживе старост без тешких болести.
У 75. години њихове шансе за „здраво старење“ биле су чак 2,2 пута веће у односу на оне који су се најмање придржавали ових смерница.
Препоруке за исхрану
AHEI индекс истиче важност уноса седам кључних група намирница. Препоручује се исхрана богата:
воћем
поврћем
интегралним (целим) житарицама
махунаркама
орашастим плодовима
здравим, незасићеним мастима
млечним производима са ниским садржајем масти (у умереним количинама)
С друге стране, неке намирнице би требало свести на минимум или потпуно избегавати. То укључује:
заслађене напитке
црвено и прерађено месо
транс масти
прекомерни унос соли (натријума)
Аутори студије истичу:
„Обрасци исхране богати биљним намирницама, уз умерено укључивање здравих намирница животињског порекла, могу побољшати квалитет старења и послужити као смерница за будуће препоруке у исхрани.“