ВОДА ЗАИСТА МОЖЕ ДА СМИРИ ХОРМОНЕ СТРЕСА! Научници тврде – ПИЈ и види РАЗЛИКУ
Редовна хидратација не утиче само на физичко здравље, већ и на начин на који наша тела реагују на стрес.
Нова студија открива да пијење довољно воде може помоћи у снижавању нивоа хормона стреса кортизола и олакшати суочавање са свакодневним изазовима, пише EatingWell.
Познато је да је вода неопходна за нормално функционисање тела, али већина људи и даље не пије довољно течности. Према подацима, просечна одрасла особа пије само око 1,3 литра воде дневно, што је знатно мање од препоручених 3,7 литара за мушкарце и 2,7 литара за жене.
Веза између хидратација и стрес
Наша тела се састоје од 50 до 60 процената воде, тако да дехидрација може пореметити скоро све функције, од регулације температуре до транспорта хранљивих материја и кисеоника. Научници из Велике Британије одлучили су да истраже да ли недостатак воде може утицати и на реакцију тела на стрес, или изазива јачу производњу кортизола код дехидрираних људи. Своје налазе објавили су у часопису Journal of Applied Physiology.
Студија је обухватила здраве, рекреативно активне мушкарце и жене старости од 18 до 35 година. Учесници су седам дана бележили унос течности, укључујући воду, млеко, сокове, кафу и алкохол, и прикупљали узорке урина.
На основу ових података, подељени су у две групе:
Ниска хидратација (мање од 1,6 литара дневно за мушкарце и 1,5 за жене)
Висока хидратација (најмање 2,9 литара за мушкарце и 2,5 за жене).
Затим су урадили Тријеров тест социјалног стреса (ТССТ) – психолошки тест који укључује симулирани разговор за посао и задатак менталне аритметике пред публиком. Током теста мерени су откуцаји срца и ниво кортизола у пљувачки.
Резултати истраживања
Резултати су показали да су људи који су пили мање воде имали више маркера стреса у пљувачки, урину и крви. Њихов ниво кортизола значајно се повећао током теста, док добро хидрирани учесници нису показали такву промену.
Научници су закључили да дехидрација може повећати реакцију организма на стрес, што може имати негативне дугорочне последице по здравље. Иако студија показује повезаност, а не узрочно-последичну везу, истраживачи наглашавају да резултати „могу објаснити зашто је недовољан унос течности повезан са лошијим дугорочним здравственим исходима“.
Како ово применити у пракси?
Кортизол, познат као хормон стреса, природно се лучи у ситуацијама опасности. Међутим, стално повишени нивои могу довести до хроничног умора, упале и повећаног ризика од срчаних болести, дијабетеса и депресије.
Зато стручњаци саветују редовно пијење воде у малим количинама током дана. Најбоље је покушати пити пола чаше воде сваког сата како би се одржала редовна хидратација. Иако ће многа пића помоћи у хидратацији, стручњаци верују да је вода увек најбољи извор.