КАПЕ ИЗ ЧУВЕНОГ ЦРТАЋА ПОТИЧУ ОДАВДЕ
ОВА ДРЕВНА ДОЛИНА У ТУРСКОЈ била је ИНСПИРАЦИЈА ЗА ШТРУМПФОВЕ (ВИДЕО, ФОТО) МНОГИ МИСЛЕ ДА ЈЕ КАПАДОКИЈА, а нису ни чули за ово место! Населила је цивилизација стара више од 3.000 година
Вожња кроз унутрашњост Турске има нешто медитативно: дуги, сиви друмови који вијугају кроз благе висоравни, села с минаретима који се беле на хоризонту и ветар који носи мирис жита и прашине.
Овај део земље, далеко од чувеног Истанбула, обале Турске и њених чувених летовалишта, неоткривен је и непознат за многе овдашње туристе, а чува тајну о Анадолији, простору Турске у којем су некада живели Фригијци и где се, између камених долина и поља, још увек осећа дах древних царстава.
Пут кроз унутрашњост Турске открива слојеве историје, од древних краљевстава Фригије до данашњих успаваних градова. То је прича о камену који памти и о легенди која живи кроз векове
Овде историја није само изложена у музејима, већ лежи под стопалима: у прашини старих путева, у резбареним стубовима древних џамија, у тишини долина које крију приче о краљу Миди и о Селџуцима који су овде оставили свој траг.
На том путу налазе се бројни трагови прошлости, археолошка насеља и остаци старих и скривених градова који се налазе на Унесковој листи светске баштине. Пут од Анкаре до западне Анадолије, на који сам се упутио на позив на позив Канцеларије за културу и туризам Амбасаде Републике Турске у Београду, водио ме је кроз пределе у којима је сваки камен имао својог краља, а сваки брег причу старију од легенди.
Гордион - срце древне Фригије
Древни град Гордион смештен близу Полатлија, западно од Анкаре, чини се, наизглед као непрегледно поље с низом брежуљака. Међутим, посета овом налазишту откриће свима који у њега сврате да се испод тих брежуљака налазе гробнице фригијских краљева и остаци једне од најмоћнијих цивилизација западне Анадолије.
Гордион је од 2023. године на Унесковој листи светске баштине, што је заслужено признање за место које је било престоница Фригијске краљевине. Управо овде, према легенди, владао је краљ Мида, којег до данас прати легенда о „златном додиру“, односно о владару древне Фригије који је од бога Дионизија пожелео дар - да све што дотакне претвори у злато, што га је касније, према митологији, коштало „магарећих ушију”. Фригијци су били народ који је изградио софистицирану културу, познату по дрворезбарству, металургији и урбанизму.
Археолошко налазиште Гордион обухвата остатке града из 8. и 7. века пре нове ере, али и слојеве каснијих хеленистичких и римских насеља. Најимпресивнији призор овде је „Велики тумулус” - гробница висока 53 метра, а пречника 300 метара.
У њој је током ископавања 1957. године пронађено тело мушкарца, за које се верује да је припадало самом Миду или његовом оцу Гордију. Дрвена комора унутар гробнице, са сачуваним посмртним остацима и прилозима, једна је од најстаријих сачуваних дрвених структура на свету, а занимљиво је да се налази под земљом и до ње се долази дугачким тунелом. На путу ка излазу стоји реплика чувеног „Гордијевог чвора”, који је, према предању, Александар Велики пресекао мачем. Гордион је место где мит и историја заиста стоје једно поред другог - и где се, упркос тишини, осећа тежина цивилизације која је нестала, али није заборављена.
Сиврихисар - мали град великог наслеђа
Пут од Гордиона води даље ка Сиврихисару, градићу ушушканом у подножју шпицастих стена између Анкаре и Ескишехира. Данас мирно, готово успавано место, некада је било значајна станица на караванским путевима. Његов највећи драгуљ је Сиврихисар џамија из 13. века, која је 2023. такође уписана на Унескову листу.
Ова џамија је један од најстаријих сачуваних примера дрвене архитектуре Селџука у Анадолији. Унутра се налазе стубови од кедра, тамни, али и даље сјајни, који носе кров који се чини као шума претворена у светилиште. Светлост улази кроз мале прозоре, а мирис ароматичног дрвета овде даје посебну топлину и осећај мира. Ту човек несвесно снизи тон гласа - као да не жели да поремети вековну тишину. Све делује скромно, а опет монументално - пример духовне архитектуре која не импресионира висином, већ топлином материјала и равнотежом простора.
У истом месту налази се и Музеј тепиха, који чува богату колекцију традиционалних турских тепиха и ћилима, међу којима и комаде старе више од два века. Сваки од њих носи локални мотив - звезде, птице, геометријске шаре, које су, како кажу кустоси, некада биле поруке уткане у тканину: жеље за плодношћу, заштиту породице, благостање.
Ајазини - камен који памти богове
Фригијска долина, пространо подручје које се протеже кроз провинције Афјонкарахисар, Кутахја и Ескишехир, један је од најнеобичнијих пејзажа на свету и некадашња домовина Фригијаца. Овде се, наиме, налазе стене обликоване ерозијом, а у којима су откривени примери фригијских камених споменика, а који чувају трагове религијских ритуала и друштвеног живота Фригијаца. Цела регија налази се на Унесковој листи светске баштине од 2015. године.
У селу Ајазини ове стене нису само природно чудо. Још од фригијског и ранохришћанског периода у њих су урезивани домови, гробнице и цркве, чији се остаци и данас налазе овде и права су атракција за туристе широм света. У срцу долине налазе се и замкови Авдалаз и Асар, античка и средњовековна утвђења која су служила као стражарнице дуж караванских путева. Пролазак кроз ову долину као да означава пут кроз историју и открива један слој Фригијаца, затим Римљана, Византијаца и на крају Османлија. Све то на једном простору који се није мењао готово вековима.
Моћна краљевина Фригија послужила је као инспирација за Фриге, маскоте Олимпијских и Параолимпијских игара у Паризу 2024. Маскоте су дизајниране као шешири у стилу традиционалних фригијских капа, које су у историји постале симбол борбе за слободу и једнакост током Француске револуције.
Такође, ова капа је постала културни мотив и у популарној култури па је, тако, носе и чувени плави Штрумпфови.
Према легенди, краљ Мид је носио ову капу како би прикрио „магареће уши”, што је постала једна од најпознатијих прича из митологије Фригије. Остатке оваквих капа, као мотив у уметности, могу се видети урезане у камен у бројним локалитетима Фригијске долине
Недалеко одатле, у граду Афјонкарахисар налази се Археолошки музеј Афјонкарахисар, који сабира све те слојеве под једним кровом. Колекција обухвата артефакте из бакарног и бронзаног доба, као и из периода Хитита, Фригијаца, хеленизма и Византије. Посебно су упечатљиве фигуре богиња мајки и фрагменти керамике с мотивима који се понављају у турској уметности и данас.
У самом граду Афјонкарахисар вреди застати и пред Улу џамијом, још једним драгуљем из периода Селџука још из 13. век и делом групе „дрвених хипостилних џамија Анадолије“ које су 2023. године постале део Унескове листе. Унутрашњост је слична оној у Сиврихисару - сачињена је од низа дрвених стубова, просторне симетрије који дају осећај архитектуре која дише.
Владимир Бијелић
