Жене које су се избориле да буду део Велике народне скупштине 1918.

О њиховим животима мало се зна, а реч је о пет жена које су биле политичарке, књижевнице и хуманитарке. Зачетнице женског покрета у Суботици и са другим организацијама које су водиле жене, на пример Јеврејкама.

Великој народној скупштини тада је присуствовало пет делегаткиња из Суботице: три Буњевке - Манда Сударевић, Мара Малагурски и Катица Рајчић, као и две Српкиње - Анастазија Манојловић и Олга Станковић. Тада су први пут Великој народној скупштини у Новом Саду присуствовале жене, иако нису имале право гласа у тадашњој држави. Ових пет Суботичанки унело је у Војводину европски дух и поставило темеље родној равноправности. Ипак, о њима се мало зна.

Најпознатија је Мара Малагурски Ђорђевић. Рођена је 20. децембра 1894, а родољубива осећања изразила 1918. шивењем тробојки којима је дочекана српска војска, активно се укључивши у политички живот града. Потекла је из угледне суботичке буњевачке породице и, уз остало, у Лондону студирала енглески језик. Била је један од највећих бораца за самобитност бачких Буњеваца, али и афирмисан прозни писац и удата за сенатора Драгослава Ђорђевића. Једна улица у Суботици носи њено име.

О значају ових жена за Рич Буњевачке матице говори и др Ивана Спасовић, историчарка у Архиву Српске академије наука и професорка Факултета за културу и медије. Како је рекла, у време Првог светског рата, 1916, у избеглиштву у Женеви, Чланице Српског народног женског савеза, основаног 1906. на челу са Савком Суботић, послале су јавни апел Интернационалној феминистичкој алијанси да се спречи депортација девојака и жена од 13-40 година у Аустрију, где су изложене крајним понижењима.

- На дан заседања Скупштине у Новом Саду, умрла је Савка Суботић. Када су, током новембра 1918. у 200 изборних јединица на територији Бачке, Баната и Барање, бирани посланици за предстојећу Велику народну скупштину на којој ће се те области, неопозиво, присјединити Краљевини Србији, право гласа су, први пут у историји Европе, имале и жене. Штавише, њих седам – Милица Томић, Мара Малагурски, Анастасија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић – изабране су за посланице те скупштине - каже др Спасовић.

Манда Сударевић је била супруга Врање Сударевића. Била је активна у Добротворној задрузи Буњевака, и бавила се хуманитарним радом. Пошто је у граду био и велики број оболелих српских војника који су 13. новембра 1918. дошли и Суботичанима донели слободу, председница Добротворне задруге Српкиња Суботице, Мица Радић покренула је акцију помагања војницима. Уређена је болница са 200 кревета и свим неопходним садржајима, а међу чланицама Одбора који формиран биле су и Манда Сударевић, Ката Прчић и многе друге. Најмање података има о Катици Рајчић, осим што се у периодици наводи да је била активна у многим хуманитарним активностима, док су Српкиње Анастазија Манојловић и Олга Станковић биле активне у Добротворној задрузи Српкиња Суботице. Организовале су сакупљање хране, одеће, огрева за сиромашно становништво и многе друге хуманитарне активности.

Председник Буњевачке матице у Суботици Вељко Војнић за наш лист каже да су у политичком животу жене практично могле да учествују од 1945, али да је за многе Буњевце и Буњевке био погубан декрет из маја 1945, којим је забрањено је национално изражавање Буњеваца и Шокаца у Бачкој, поништени њихови лични документи с назнаком лично изабране народности Буњевац или Шокац.

- Иако су Буњевци елиминисани из јавног живота, успили су да очувају свој идентитет, културу и обичаје, а на том пољу велики допринос су дале Буњевке. Прва академска сликарка у Суботици је Јелена Човић, академска вајарска Ана Бешлић и због тога су нам оваква истраживања веома битна. Ми као Буњевачка матица реосновани смо 1995, а до тада нисмо могли да истражујемо уметност и књижевност Буњеваца, а нарочито Буњевки. Просторије Буњевачке матице налазе се у палати породице Манојловић. У тој кући пре 99 година договаране су тадашње активности Срба и Буњеваца у вези просједињења Краљевини СХС - рекао је Војнић.

Сандра Иршевић