Бизарно убиство уметника Гистава Гавранеа у Гранвилу

Илустрација на корицама је крајње адекватна: намрштени Леброк, у смокингу, са црвеним реверима и белом лептир машном (као галантни Џејмс Бонд), у десници држи пиштољ из чије цеви се вије дим који се спаја са димом из револвера који држи заносна јазавица коју, пак, Леброк (како то јунаци и треба да чине) заштитнички држи око тананог струка. Сасвим адекватна слика за криминалистички стим-панк серијал у коме су, као у баснама, главни јунаци животиње. (Стим-панк је поджанр научне фантастике, настао, после низа претеча, у другој половини 1980-тих година, који меша атмосферу XIX века - номинално енглеске викторијанске епохе - са технолошким рационализмом (и следственим доживљајем цивилизације) XX века.)

Основна прича „Гранвила“ дешава се у алтернативном свету у коме је Британија изгубила рат са Наполеоном и, са остатком Европе, потпала под француску окупацију а енглеска краљевска породица је погубљена (на француском „специјалитету“ - гиљотини). Центар читавог света (или макар Западне Европе) је Гранвил (Париз). После готово два века ропства, након кампање грађанске непослушности и анархистичких бомбашких напада, Енглеска добија независност као Социјалистичка Република Британија; моћна Француска и даље презире Британију с којом је повезује мост преко Ламанша. Наравно, као и у нашем „обичном“ свету злочини, шпијунске завере и политичке интриге-борбе за моћ не престају. У трећем албуму јазавац Леброк и његов помоћник, пацов Паци, враћају се, на позив колеге, у Гранвил који је у социјалним превирањима, да би решили бизарно убиство уметника Гистава Гавранеа у изнутра закључаној соби (у кримићу постоји читав поджанр дела која се баве таквим убиствима). Бизарно решење неће открити убицу нити прекинути низ злочина јер ће и Огист Глоден, наследник Гиставоовог недовршеног посла (мурала са социјалном тематиком), бити убијен. Ипак, индиције воде Леброка и његову екипу до индустријалца, богаташа и моћног мецене уметности Крестоа (он је жабац), који потпомаже сликаре Новог вала, љуте противнике фигуративности (док у свом подземном Жапчевом замку држи бројне научнике и инжењере који му конструишу борбене роботе). Да замешатељство буде још веће Леброк среће и своју симпратију из prеthodnе посете Гранвилу, јазавицу Били, гламурозну проститутку и сликарског модела, одлучну, независну али не и превише суптилну даму. Њихова веза никако да се устали јер су међусобне разлике поприличне али онда велики преврат који на улице изводи убилачке роботе ставља, у општем метежу, на тешку пробу способности свих јунака да преживе и спасу државну управу...

Сценариста и цртач „Гранвила“ је Брајан Талбот (1952), иза кога стоји шаролики опус у распону од андерграунд стрипова до оних о супер јунацима (цртао је „Судију Дреда“ и „Бетмена“ као и славног „Сендмена“) и кога сматрају пиониром британских графичких новела („Авантуре Лутера Артрајта“, од 1978. до 1989); он лако и вешто заплиће алтернативноисторијско клупко са препознатљивом стим-панк иконографијом  (возила, машине и роботи на пару, свакојаки транспортно-путнички балони, арт деко детаљи), обогаћену јунацима-животињама  и људима званим „тестолики“ (сматраним за једино презира достојна накарадна створења најнижа на друштвеној лествици - слуге за прљаве послове) који у овој причи протествују тражећи грађанска права. Прича се не исцрпљује у истрази бизарних злочина већ одлази и корак „иза сцене“ дајући ширу друштвено-политичку слику (којој се, уз мало труда, може наћи „парњак“ у нашој стварности). Мада у поднаслову албума стоји „Маштарија“, дефинитивно није реч о пукој акционој разбибризи за једнократну употребу, већ о амбициознијем и сериознијем (поучном) садржају - управо како се то и ради у баснама.

Илија Бакић