Истраживање о квалитету живота пацијената са раком плућа
Ових дана навршава се тачно две године од када су савремене терапије за рак плућа стављене на листу лекова о трошку РФЗО. Тиме су, након вишегодишње борбе удружења пацијената и лекара, савремени лекови постали доступни и пацијентима у Србији.
Захваљујући тој одлуци, више стотина пацијената оболелих од рака плућа добило је могућност да се лечи, живи и ради, јер се уз помоћ нових лекова, може врло квалитетно живети.
Удружење пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ је заједно са лекарима Клинике за пулмологију УКЦ Србије, спровело велико истраживање о квалитету живота и лечења пацијената са раком плућа, који примају савремене терапије.
Директорка републичког фонда за здравствено осигурање професорка др Сања Радојевић Шкодрић рекла је како држава има јасан став од 2017. године поводом стављања нових иновативних лекова на Листу лекова и у томе од тада постоји континуитет. За сада, листа иновативних лекова излази једном годишње, а циљ је да излази и чешће.
- Иновативна терапија за карцином плућа која је стављена на листу лекова почетком 2020. године је обезбеђена за све пацијенте који испуњавају стручне критеријуме и држава је поставила као циљ да, када се обезбеђују иновативни лекови, они буду доступни за све пацијенте којима је потребна што ћемо и наставити - рекла је др Радојевић Шкодрић.
У истраживању, које је спроведено током марта и априла 2022. године, учествовало је 65 пацијената (43 мушкарца и 22 жене) који примају савремене терапије, што представља готово 15 одсто од укупног броја пацијената који се лече новим лековима у свим болницама у Србији о трошку РФЗО. Најмлађи пацијент који је учествовао у анкети има свега 41, а најстарији 73 године.
На питање „Шта би променили и унапредили када је дијагностика и лечење пацијената који су суспектни на рак плућа у питању“, њих 75 одсто на првом месту сматра да држава треба што пре да организује скрининг на рано откривање рака плућа, на друго месту, за шта се определило 50 одсто испитаних, је да би држава требало да повећа доступност савремених терапија свима којима би оне помогле, 30 одсто сматра да приоритет треба да буде бржа дијагностика, а 25 одсто да главни приоритет треба да буде додатна едукација лекара у домовима здравља, како би на време препознали симптоме рака плућа.
Презентујући податке истраживања директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије др Михаило Стјепановић, указао је на забрињавајући податак да је половина анкетираних раније била пушач, а да четвртина и даље пуши.
- Готово 70 одсто испитаника више од три године живи са дијагнозом рака плућа. Скоро 60 одсто пацијената први симптом који су имали пре постављања дијагнозе је био јак и упоран кашаљ, 30 одсто је осећало умор, а око 40 одсто њих је навело бол у рамену/руци, односно грудном кошу. Колико је важно да грађани не занемарују симптоме, показује и податак да се половина испитаника јавила лекару и добило дијагнозу рака плућа за мање од месец дана - рекао је др Стјепановић.
Што се тиче протока времена од првих симптома до почетка лечења, односно добијања савремене терапије, подаци су разнолики: 20 одсто њих је започело са терапијом већ у прва два месеца од појаве симптома, 30 одсто за мање од три месеца, 25 одсто између три до пет месеци, а чак 25 одсто испитаника започело је лечење савременим лековима тек након шест и више месеци. Време чекања за почетак лечења највише је узроковано компликованим процедурама, односно сналажењем пацијената за дијагностику и то пре свега скенера, за који је 50 одсто анкетираних изјавило да им је био највећи проблем са којим су се суочили током постављања дијагнозе, док је њих 25 одсто истакло дуго чекање на бронхоскопију.
- Половина испитаника прима нове лекове између 15 и 24 месеца, а чак 20 одсто њих квалитетно живи и нормално функционише уз савремене терапије дуже од 24 месеца. Податак за понос свих је да постоје и четири пацијента који примају савремене лекове дуже од четири, а неки и готово пет година. То је продужење живота, које је до пре неколико година било незамисливо. Ти пацијенти су лечени годинама из донације, а од пре две године њихово лечење је преузео РФЗО. Верујем да ће у будућности таквих примера бити све више, нарочито уколико РФЗО прошири индикације за добијање савремених лекова и да ћемо тада о раку плућа говорити, више као хроничној, а не смртоносној болести – истакла је Оља Ћоровић, из Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.
Љ. Петровић