ХРВАТИ У ПАНИЦИ, ТРЕБА ЛИ МИ ДА СЕ БРИНЕМО? Избила епидемија туберкулозе, лекари кажу УЗРОК СУ СТРАНИ РАДНИЦИ БЕЗ МЕДИЦИНСКОГ КАРТОНА
Након што је у Медвеји код Опатије избио протест због најава да ће у локални камп бити смештено више стотина страних радника, јавност у Ријеци и околини веома је узнемирена. Разлог је информација да је Пулмолошко одељење Клиничког болничког центра Ријека пуно пацијената заражених туберкулозом, углавном међу мигрантима и страним радницима.
На друштвеним мрежама појавиле су се тврдње да се болест шири и међу локалним становништвом, што запослени у болници, иако не званично, не демантују. Потврђују да је број оболелих од туберкулозе, сифилиса и ХИВ-а у порасту, а да се ради о болестима које су се до недавно у Хрватској сматрале искорењеним.
Према незваничним подацима, жариште ХИВ-а тренутно је у Кутини, где се налази велики број странаца и тражилаца азила. Слична ситуација је и у Лици, а неки случајеви повезују се и с избеглицама из Украјине. Иако се здравствене институције не оглашавају званично, поједини лекари указују на све учесталије случајеве зараза међу мигрантима.
Хрватски завод за јавно здравство признаје да се број случајева туберкулозе повећава, али напомињу да немају законску обавезу да од страних радника траже доказе о вакцинацији. Епидемиолог Бернард Кајић навео је да је удео странаца међу оболелима у порасту и предложио да се особе из земаља са високом инциденцијом прегледају пре уласка у Хрватску — али то није обавеза.
Прошле године 48 случајева туберкулозе
Управник Хрватског завода за јавно здравље Крунослав Цапак открио је да је лане евидентирано 48 случајева туберкулозе, што је знатно више него претходних година, и да су скоро сви оболели странци. По његовим речима, тренутно у Хрватској ради око 120.000 странаца чији је медицински статус непознат, јер земље из којих долазе често немају поуздану документацију.
Цапак је упозорио и на проблем цревних инфекција и паразита које страни радници доносе, а које су у Хрватској непознате. Како каже, у плану је увођење обавезних здравствених тестова приликом продужења радних дозвола, укључујући и тестове на салмонелу и паразите.
Здравствени радници у Ријеци изражавају бојазан, посебно на Одељењу пулмологије где су имунокомпромитовани пацијенти посебно угрожени. Једна пацијенткиња са карциномом плућа изјавила је да се плаши за свој живот јер болница није у стању да их заштити од заразе. Додатни проблем је што велики број радника долази из земаља где се болести попут туберкулозе не лече, што значи да заражени често ни не знају да болују. Према проценама, један нелечени болесник може да зарази 10 до 15 особа у блиском контакту.
Здравствени радници и агенције упозоравају на то да је тешко проверити валидност медицинских докумената радника, јер се у многим азијским и афричким земљама фалсификовани здравствени картони могу лако набавити.
У Србији 80.000 радних дозвола
У Србији је током 2024. године издато скоро 80.000 радних дозвола страним држављанима, што представља значајан пораст у односу на претходне године
Што се тиче заразних болести у Србији ,у 2023. години регистровано је 476 случајева туберкулозе, што је за 2% више у односу на 2022. годину . Број пријављених случајева сифилиса у 2023. години повећан је за 17% у односу на претходну годину, са више од 350 оболелих . Срећом, од јануара до новембра 2024. године дијагностиковано је 109 нових случајева заражавања вирусом ХИВ-а, што је за 12% мање него у истом периоду 2023. године.
Није познато да ли постоји веза између прилива страних радника и броја оболелих од ових заразних болести. Ипак, ови подаци указују на потребу за појачаним здравственим надзором и превентивним мерама, посебно у контексту растућег броја страних радника у земљи.