ШТА ЈЕ ХАЛАЛ, А ШТА САТВИК? Све више српских производа има посебне ознаке за верске стандарде исхране
Ако сте у последње време гледали телевизију, могли сте да приметите рекламу за чувени „смоки“ компаније „Атлантик Штарк“, у чијем опису стоји да је припремљен по „халал“ стандарду.
И док је за већину грађана Србије ова ознака релативно нова, технолози су одавно упознати са различитим захтевима које произвођачи морају да испуне, како би свој производ продали одређеној групи корисника. Да ли сте знали да су „халал“ и чувене бананице, наполитанке, чоколаде „Менаж“ и „Најлепше жеље“, јогурти, говеђи гулаши које сваки дан виђате на полицама?
Ознака „халал” (арапски: дозвољено) значи да је производ у складу с исламским прописима. То подразумева забрану свињетине и свих њених деривата, алкохола, као и обавезу да је месо добијено клањем по шеријатским правилима. У Србији постоје сертификована тела као што су Центар за халал сертификацију (Нови Пазар) и Агенција за сертификацију халал квалитета (Тузла, БиХ). Међу домаћим произвођачима који поседују овај сертификат налазе се компаније попут Штарка, „Карнекса“, „Свислајона“ и Млекаре Суботица.
„Атлантик Штарк“ је добио „халал” сертификат, а под овом ознаком продају се чувене бананице, као и чоколаде „Најлепше жеље“ и „Менаж“, наполитанке и „Прима“ слани кекси.
„Свислајон“ Таково је 2016. године увео „халал“ сертификат у производној јединици у Вршцу, што је омогућило пласман производа на тржишта која захтевају одређене стандарде. „Халал“ су еурокрем, еуробисквит, флипс, корнфлејкс.
Веганско и вегетаријанско
Иако нису строго верске, веганске и вегетаријанске ознаке често се користе и међу верницима који посте или следе посебне исхране из етичких разлога. V-label је међународно призната ознака коју кори,сте многи произвођачи хране у Европи. „100% plant-based“, „vegan friendly“ и сличне ознаке указују на производе без животињских састојака.
Млекара Суботица је 2009. године добила „халал” сертификат, чиме је постала прва млекара у Србији која је испунила све стандарде за производњу млека и млечних производа у складу с исламским прописима. Овај сертификат обухватао је 24 производа, укључујући јогурт, млеко, сир, кајмак, пудинг и павлаку. У власништву „Имлека“, ова фирма наставила је да производи и дистрибуира „халал” сертификоване производе. Један од таквих производа је „Grekos“ јогурт од 150 грама.
Ланац маркета „Аман“ одавно на рафовима држи „халал“ производе. Како је у већим градовима, посебно у Београду, све више радника из крајева света који су већином муслиманске вере, разумљиво је што за овакву врсту специјализоване хране има све више места.
Компанија „Карнекс“ из Врбаса поседује „халал“ сертификат од 2014. године, чиме је „Карнекс“ постао један од првих произвођача меса у Србији с овим сертификатом. На списку су говеђи гулаш, сува говеђа пршута и сува говеђа пршута с луком, а у плану је било проширење сертификације на пилећи и рибљи програм.
А „органик”?
У Србији постоје производи са ознаком „органски“ (organic), који су резултат контролисане и сертификоване производње у складу са Законом о органској производњи. Ознака „органски производ“ гарантује да је производ произведен без употребе синтетичких пестицида, хербицида и вештачких ђубрива, без генетски модификованих организама (ГМО), са поштовањем природних циклуса и добробити животиња (у сточарству), и под сталним надзором овлашћених контролних тела. Сертификовани производи носе национални знак „Органски производ“ и кôд овлашћене контролне организације. Запамтите: органско и вегетаријанско не значи и посно!
Но, ово није једини, да се слободно изразимо „верски“ стандард у технологији хране. Kosher (кошер) исхрана подразумева строга правила која потичу из јеврејског верског закона (кашрут). Забрањено је конзумирање свињетине, морских плодова без пераја и крљушти, као и мешање млека и меса у истом оброку. Месо мора бити заклано и прерађено под надзором рабина. У Србији се kosher производи ређе налазе, али се могу наћи у већим трговинама као увозни артикли. Најпознатије ознаке су OU, OK, KSA, а све подразумевају формалну сертификацију. Занимљиво је и да неки производи могу имати и „халал“ и „кошер“ ознаку, јер су правила припреме иста.
У православном хришћанству, посебно у српској традицији, пост представља период када се верници уздржавају од мрсне хране. То подразумева избегавање меса, млека, јаја, а понекад и уља. Не постоји званична црквена ознака или сертификација за посну храну, али се ознака „посно“ редовно користи на амбалажи производа.
И ту се списак не завршава: постоји и сатвик храна, карактеристична за хиндуизам и јогу, а подразумева умерену, чисту, вегетаријанску храну, без лука, белог лука, прејаке зачинске хране, уз фокус на хармонију тела и духа. Џаин храна, по учењу џаинизма, најстрожа је вегетаријанска дијета: без животињских производа, али и без коренастог поврћа попут шаргарепе, кромпира, белог лука – како се не би повредили микроорганизми у земљи. Иако немају формалне ознаке, ове врсте хране су добро познате у Индији, а многи ресторани и продавнице имају јасно обележене понуде (нпр. pure veg, Jain friendly). Како у Србији ради све више људи из ових крајева, можемо очекивати и њихове производе.
Ивана Радоичић