СЛАВИМО СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦУ ЈЕЛЕНУ Вера јача од болести и искушења
Сваке године 3. јуна, православни верници прослављају Светог цара Константина и његову мајку, царицу Јелену – личности чија су дела заувек обликовала ток хришћанске историје и чије се светле успомене поштују с посебном побожношћу.
Ко су били Константин и Јелена?
Цар Константин Велики, рођен у Наису (данашњем Нишу) 272. године, био је син римског цара Констанција Флора и побожне царице Јелене. Иако је одрастао у сложеним политичким околностима, историја га памти као првог римског цара који је прихватио хришћанство и донео Милански едикт 313. године, којим је обустављено прогонство хришћана и вера у Христа постала слободна.
Његова мајка Јелена, позната по својој великој вери и преданости, била је кључна у откривању Часног Крста у Јерусалиму – крста на којем је Христос био разапет. Њој се приписује и изградња бројних храмова широм Свете земље, укључујући и цркву Христовог Васкрсења на Голготи.
Чудесна визија и моћ крста
Пред судбоносну битку са римским тиранином Максенцијем, Константин је, према предању, на небу угледао сјајан крст са натписом: „Овим побеђуј“. Верујући да је то знак Божији, наредио је да се исти такав крст носи испред његове војске. И заиста – том вером је извојевао велику победу. Максенције се утопио у реци Тибар, а хришћани су први пут могли да слободно исповедају своју веру.
Вера јача од болести и искушења
У каснијим годинама, цар се разболео од тешке болести – губе. Одбио је нечовечне методе лечења које су му предлагани пагански свештеници, и уместо тога потражио помоћ у вери. У сну су му се јавили апостоли Петар и Павле и упутили га епископу Силвестру. Крштењем је оздравио, а тада је потпуно пригрлио хришћанство.
Константин је 325. године сазвао Први васељенски сабор у Никеји, на којем је осуђена Аријева јерес и учвршћено православно учење Цркве.
Царица Јелена – светитељка међу женама
Њена вера, посвећеност и милосрђе поставили су темеље женске побожности у хришћанству. Пред крај живота, иако већ у дубокој старости, Јелена је у Јерусалиму пронашла Христов крст, а та светиња и данас чини срж многих храмова. Упокојила се 327. године, док је цар Константин преминуо десет година касније, оставивши светлу историјску и духовну заоставштину.
Обичаји и веровања за 3. јун
На овај празник, верници пале свеће у знак захвалности и молитве. Према народном обичају, препоручује се да се три пута умијете светом водицом из цркве – верује се да то доноси здравље, благостање и духовно очишћење.
Они који посте и моле се са искреном вером, према предању, могу да очекују заштиту од болести и зла. Такође, празник се сматра повољним за доношење важних животних одлука, јер су Константин и Јелена симбол мудрости и светлости.
ТРОПАР СВЕТИМ КОНСТАНТИНУ И ЈЕЛЕНИ (глас 8):
Креста Твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от човек пријем, во царех апостол Твој Господи, царствујушчи град в руцје Твојеј положи: јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине човекољубче. Амин.