У ТИВТУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА НОВОСАДСКОГ УМЕТНИКА ДАНИЛА ВУКСАНОВИЋА Увек слика
Изложба слика „Semper imago” новосадског ликовног уметника и конзерватора др Данила Вуксановића, отворена је у Музеју и галерији у Тивту.
Поставка његових радова уприличена је на два нивоа тиватске галерије смештене у древну кулу породица Баћа и Луковић, и њом је обухваћено близу 50 радова изведених у различитим техникама. „Вуксановић је свестан позиције савременог уметника који мора да ослушкује друштво и да реагује. Сваким новим циклусом слика, уметник потврђује свој гестуални ликовни израз рељефне фактуре који никад не одлази у чисту апстракцију”, записано је у најави изложбе.
У бескрајном трагању за златним руном
„Радови изложени на првом и другом спрату галерије описују моју потребу за сликом из различитих времена. Они најбоље говоре о томе колико сам одмакао од обале стваралачке авантуре”, рекао је Вуксановић на отварању изложбе. „Размишљао сам о поставци на два нивоа идући различитим путевима - циклусима - свесно одвајајући нове од старих серија слика, цртежа и литографија. Новије су настајале у зрелим годинама у оквиру тематских изложби ослоњених на историјске догађаје, личности, симбологију, митолошке парафразе и алегорије. Најновије слике се одликују слободнијим формама растерећеним од увек присутне, отежале фактуре песка и гита. Њих сам поставио на приземље, као парадигму мојих актуелних тежњи. У имагинарном ликовном простору, од фигуре Лазе Костића и интерпретације бакрореза Богомајке Захарије Орфелина, до платна са агронаутима на слици под називом Између два мора у бескрајном трагању за златним руном налази се мој уметнички кредо”.
По речима историчарке уметности Александре Симоновић, изложба „Semper imago” „стоји као тих, али постојан отпор забораву”. „Њено име - увек слика – није естетски избор, већ позив, програм и позиција. То је простор у којем слике не приказују след, него га сабирају, и не говоре о простору, него га граде – изнутра, слој по слој, знак по знак. Данило ослушкује и осећа материјал, његове површине и биљежи визуелну тишину и њено значење. У овом циклусу, слика је место сусрета онога што је било и онога што јесте, са снажним осећајем одговорности према обома. Он овде истражује однос слике и трајања, не физичког, већ мисаоног и културолошког. Слика није само форма, већ носилац значења у којем су сједињени бројни елементи. Површине су храпаве и слојевите, а оно што је за многе позадина, попут текстуре, подлоге и оквира, код Вуксановића постаје главни говор. Као уметник и конзерватор, он уноси лични сензибилитет према трајању и очувању. Његова слика није ни документ ни носталгија, већ гест одговорности према прошлости и ономе ка чему стремимо. Semper imago отуда није само назив изложбе, већ исказ вере у трајање слике, у њен потенцијал да буде више од објекта, да буде знак и сведок у времену”, навела је Александра Симоновић.
Изложба траје до 31. јула.