ЧИСТАЧИЦЕ ТРАЖЕНИЈЕ ОД ПРОГРАМЕРА Ово су најтраженија занимања у Србији
Поред чистача простора и програмера, на листи пет најтраженијих били су и традиционално тражени магационери са 492 понуђена радна места, затим радници обезбеђења са 468 и зидари са 345.
Потражња за кућним помоћницама, нарочито чистачицама, у Србији бележи сталан раст. Према мајским подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), послодавци су тражили 14.390 радника, а најтраженији су били чистачи просторија, односно хотела, канцеларија, тоалета, за које је оглашено 556 слободних радних места. Тиме су програмери као једно од најтраженијих занимања у Србији спали на друго место по потребама послодавца, пошто су преко бироа рада они тражили 555 радника ове струке.
Доћи до поуздане чистачице постало је готово једнако тешко као што је тешко пронаћи доброг мајстора. Сатница за чишћење достиже и цифру од 1.400 динара, док се на слободан термин чека и по неколико недеља, па чак и месеци.
Да је помама за професијом за коју важе и приче о малим платама и лошим условима рада, потврђују и у „Инфостуду”. Присутност великог броја агенција које пружају услуге чишћења простора у Србији показују да је потражња за чистачима пословних и приватних простора у рангу потраге за искусним информатичарима. Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”, признао је да је то један од најтраженијих послова на тржишту рада, али наглашава да се суочавамо са озбиљним дефицитом радница које би га обављале.
На интернету су се појавиле и бројне групе и форуми где се траже или препоручују чистачице, али се корисници слажу, најбољи начин да се нађе поуздана помоћ у кући је и даље лична препорука.
Цене варирају у зависности од локације, обима посла и типа ангажмана. Приватне раднице које долазе на сат најчешће наплаћују између 600 и 1.000 динара по сату, али у луксузнијим деловима градова цена расте и до 1.400. Неки ангажмани подразумевају и долазак викендом или генерално чишћење, што додатно повећава цену.
„Успела сам да нађем жену која ће ми помоћи да очистим стан, јер сам болесна и потребна ми је помоћ, и то преко препоруке, али ми је она поред дневнице тражила и да јој платим гориво за превоз до мене, јер она живи у Сремчици, а ја на Вождовцу. Заиста сам се изненадила да то све толико кошта, али сам пристала, јер на помоћ у кући чекам око месец дана“, каже Вождовчанка Јелена.
Занимљиво је да чистачице које раде преко агенција понекад добијају и до 2.000 динара по сату, али тај приход често иде и агенцији. С друге стране, чистачице запослене у јавним установама примају минималне плате, од око 55.000 динара месечно.
У Европској унији расте удео ИKТ стручњака
У Европској унији је прошле године више од 10 милиона људи било запослено на позицијама специјалиста за информационе и комуникационе технологије (ИKТ), што чини пет одсто од укупног броја свих запослених, објавио је Евростат. Удео ИKТ експерата у укупном броју запослених расте већ годинама, у односу на 2023. повећан је за 0,2 процентна поена, док је у поређењу са 2014. порастао за чак 1,6 одсто, додаје се у извештају, а преноси Тањуг. Највећи удео стручњака у овој области у укупном броју радника бележе Шведска 8,6 одсто, Луксембург осам одсто и Финска 7,8 одсто. Насупрот томе, најмањи удео забележен је у Грчкој 2,5 одсто, Румунији 2,8 одсто и Италији четири одсто, додаје се у извештају. Међу ИKТ стручњацима у Европској унији је у 2024. регистровано 19,5 одсто жена. Најнижи удео жена у овој професији забележен је у Чешкој 13 одсто, на Малти 14,7 одсто и у Мађарској 15,2 одсто. Највише жена у ИKТ сектору присутно је у Естонији 27,6 одсто, Румунији 27,3 одсто и Бугарској 27 одсто, наводи се на веб-страници Евростата.
Потребни и магационери, грађевинци, продавци
Поред чистача простора и програмера, на листи пет најтраженијих били су и традиционално тражени магационери са 492 понуђена радна места, затим радници обезбеђења са 468 и зидари са 345. Следе грађевински радници, и то тесари, за које је у мају расписано 349 огласа за посао, мануелни радници за високоградњу – 303, армирачи – 246. Тражени су и продавци, помоћни радници у кухињи, мануелни радници у нискоградњи, прехрамбеној индустрији…