РЕТКА БОЛЕСТ КОШТАНЕ СРЖИ УТИЧЕ НА СВАКИ ДАН ЖИВОТА Шта треба знати о полицитемији вери?
Полицитемију веру (ПВ), ретку болест коштане сржи, у Србији на годишњем нивоу добије око 100 особа, речено је на едукативном скупу у Београду.
Симптоми полицитемије вере, који се често јављају и неколико година пре дијагнозе, најчешће су умор, свраб, ноћно знојење, нелагодност у стомаку, наводи се у саопштењу Удружења „Липа”, које окупља пацијенте оболеле од малигних обољења крви, преноси Танјуг.
Ови симптоми утичу на квалитет живота оболелих, а како је на скупу истакнуто, пацијенти са ПВ-ом имају краћи животни век у односу на особе исте животне доби у опшој популацији.
Председница Удружења „Липа” Маја Марковић истакла је да је ово малигна болест коштане сржи хроничног тока, која уз одговарајућу терапију омогућава задовољавајући квалитет живота оболелих.
Доценткиња др Данијела Лековић са Клинике за хематологију УКЦ Србије истакла је да висок број црвених крвних зрнаца, а неретко и тромбоцита, доводи до повећане вискозности крви, која има склоност ка развоју крвних угрушака који успоравају доток кисеоника у ткива тела и проузрокује симптоме ПВ.
– Пацијенти користе више различитих терапија за лечење болести, а избор терапије зависи од више фактора. Како би се смањила густина крви, код пацијената се ради вађење 300-400 мл крви (флеботомија), док се хидроксиуреа примењује да би се смањио укупни број ћелија крви. Примењује се и антитромбозна профилакса, тј. аспирин, као и контрола кардиоваскуларних фактора ризика применом лекова у случају потребе за регулисањем крвног притиска, за смањење холестерола, за регулисање шећера, као и обустава пушења – навела је др Лековић и нагласила да досадашња терапија не испуњава потребе свих пацијената и да данас применом иновативне терапије може доћи до модификације тока болести.
Иновативне терапије
Иновативна терапија је код нас доступна само пацијентима са мијелофиброзом, а доступност иновативних терапија, носи кључне предности попут већих шанси за преживљавањем, мањих ризика од озбиљних нежељених ефеката и смањења примене наредних терапијских линија лечења. На овај начин болести се може приступити не само у медицинском већ и друштвеном контексту јер се обезбеђује најбоља продуктивност пацијената у друштву.
Иако ПВ напредује споро, постоји ризик да се трансформише у стања већег ризика, укључујући мијелофиброзу (МФ). Процена је да једна од четири особе са полицитемијом вером, са болешћу високог ризика, развије МФ у року од 20 година од дијагнозе.
Откривање и започињање лечења у што ранијој фази болести спречава озбиљније здравствене компликације и напредовање болести, а самим тим и шансе за дужи и квалитетнији живот су веће. Применом савремене терапије, последично се смањује могућност прогресије болести, развоја компликација и омогућава дуже животни век.
Полицитемија вера, код пацијената са високим ризиком, захтева најефикаснију терапијску опцију јер су шансе за очување дужине и квалитета живота највеће.