КИНА ПРЕТВАРА ПЧЕЛЕ У ИЗВИЂАЧЕ И СПАСИОЦЕ Уређај лакши од капи нектара мења све
Научници с Института за технологију у Пекингу развили су најлакши контролни уређај за инсекте, тежак свега 74 милиграма – лакши чак и од нектара који пчеле радилице свакодневно носе.
Ова револуционарна технологија може да претвори пчеле у „киборге”, а монтира је на њихова леђа помоћу три игле, преноси South China Morning Post.
Нова технологија све мења
Занимљиво је поменути да пчеле радилице могу да носе нектар који је тежак до 80 одсто њихове телесне масе. Истовремено, могу да прелете пет километара без паузе, што се дуго сматрало примером природног генија који надмашује људску технологију.
Нова технологија, међутим, мења ствари из корена, тврди се.
Нови уређај кинеских научника производи електронске импулсе који омогућавају управљање летом вредних инсеката. У девет од десет случајева, пчела је слушала команде током тестирања.
China develops first “cyborg bee”with brain-control chip, achieving 90% movement control, potentially for use as military scouts. pic.twitter.com/eLjNEzSSja
— Open Source Intel (@Osint613) July 10, 2025
Пчеле као спасиоци или извиђачи
Према стручном раду, објављеном 11. јуна у Кинеском журналу за машинско инжењерство, „пчела киборг” је потенцијално описана као војни извиђач или спасилац који тражи преживеле у рушевинама.
„Овакви инсекти, унапређени технологијом, добијају супериорну покретљивост, способност камуфлаже и прилагодљивост околини”, стоји у објављеној студији.
„У поређењу са вештачким алтернативама, демонстрирају унапређену неприметност и продужену оперативну издржљивост, што их чини непроцењивим у тајним извиђачким мисијама, противтерористичким операцијама, сузбијању трговине наркотицима, као и у критичним операцијама спасавања”, додаје се.
Носи бројне чипове и управљач
Кинески истраживачи су користили полимерни филм за штампање електронских кола. Он је флексибилан и танак као крила инсеката, али на себи носи бројне чипове, укључујући и инфрацрвени даљински управљач.
Научници су проучавали покрете крила пчела, мапирали сигнале у односу на покрете, усмеравали пчеле да се нагињу, али и бубашвабе да се крећу праволинијски без већих одступања.
Ипак, одређене слабости још постоје.
Глобална трка у замаху
Пчелама је и даље потребна жичана веза за напајање, а бубашвабе се умарају после десет импулса. Један те исти сигнал изазива различите покрете код различитих инсеката, наводе истраживачи.
Јача батерија тежи 600 милиграма – што је претешко за пчелу, док ноге и стомаци инсеката такође не реагују на команде.
„У будућим истраживањима, прецизност у понашању инсеката биће побољшана оптимизацијом стимулационих сигнала и контролних техника”, наводи се.
Глобална трка у развоју напредне технологије траје годинама. Агенција за напредне истраживачке пројекте у одбрани САД (DARPA) била је водећа, са Јапаном као најближим пратиоцем. Међутим, Кина се приближава захваљујући издашном државном финансирању и брзо растућој електронској индустрији.