СПРЕМА СЕ РАТ ПОЛОВА “Ако мушкарци морају у војску, морају и жене" СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА ПОДЕЛИЛО СРБИЈУ

Друштвена полемика да ли у Србији треба да се уведе обавезно служење војног рока, добила је нову димензију – расправом да ли су мушкарци заправо дискриминисани тиме што ће, како је предложено, обавезно служење војног рока важити само за њих?

"И жене три месеца у војску, сви или нико", “Ако је служба обавезна за мушкарце, онда и жене треба да иду”, “Ако обавеза не важи за жене онда је то кршење Устава”, “Зашто само мушкарци да буду дискриминисани, зар се жене не боре за родну равноправност, па нека обавеза служења војска важи и за њих”, “Непозивање жена у војску би било против закона о борби против дискриминације” – само су неки од типичних коментара у полемици која се на ову тему највише води на друштвеним мрежама. 

Где је у свету обавезно служење војног рока и за жене

Многи се у овој расправи позивају на чињеницу да је у неким државама служење војног рока обавеза за припаднике оба пола. 

Ако се питате где је тако, верујемо да вам прво пада на памет – Израел. У овој држави, војни рок обавезан је и за мушкарце и жене од проглашења независности, 1948. године. Међутим, када су жене у питању, војни рок обавезан је само за припаднице јеврејске заједнице и за њих траје две године. 

Али, тиме се списак држава са таквим законом не завршава. Обавезан војни рок за жене у Северној Кореји уведен је 2015. године. У Африци, пак, већина држава које имају ауторитарни владајући режим има и обавезан војни рок за жене, па су тако на списку, између осталих, Тунис, Еритреја, Мали, Мароко, Чад, Мозамбик, Нигер, Либија, Судан, Бенин...

А, ако сте помислили да тако нешто није случај на старом континенту, преварили сте се. 

У Норвешкој од 2015. године важи обавезно позивање у војску и жена и мушкараца, под истим условима - 12 месеци редовне обуке, док се преосталих до 19 месеци односи на резервне обавезе током наредних година. У Шведској је обавезно служење војног рока за оба пола уведено 2017/2018. године, док ће Данска жене на обавезну регрутацију почети да позива од следеће године. 

Увођење обавезне војне службе за жене у овим земљама законом је прописано као корак ка постизању родне равноправности. 

Жене у војној униформи код нас су нова и кратка историја

Историја жена у војсци на овим просторима заправо је нова. У СФРЈ је војни рок био обавезан само за мушкарце. Поједини покушаји укључивања жена као добровољки забележени су тек крајем 80-тих година прошлог века и то највише у касарнама ЈНА у Словенији, али су били ретки и краткотрајни. 

Шта каже тренутни закон у Србији

Према „Закону о војној, радној и материјалној обавези“ (члан 8), жене не подлежу обавезној регрутацији, али се могу уводити у евиденцију и учествовати у резервним вежбама током ванредног и ратног стања.

С друге стране, Министарство одбране (МО) нуди добровољно служење војног рока са оружјем женама старости од 19 до 30 година и то је тренутно једина законска могућност за активну војну службу женског пола. Статистика показује да међу свим онима који оду на добровољно служење у Војсци Србије (ВС), девојака и жена обично буде између 15 и 20 одсто од укупног броја добровољаца у свакој генерацији. 

Изузеће жена у супротности са резолуцијом УН о родној равноправности?

И сада да се вратимо на оно што би тек требало да уследи, спровођење у пракси предлога враћања обавезног војног рока у трајању од 75 дана - 60 дана обуке и 15 војне вежбе. 

Државни врх је најавио формирање радне групе која ће размотрити моделе служења, у којима се као опција помиње изузеће жена од ове обавезе. Међутим, поједини правници су упозорили да би то било у супротности са Уставом и Законом о забрани дискриминације, уз подсећање да су и УН донеле су резолуцију са циљем повећања броја жена у сектору безбедности и веће родне равноправности. 

У њој се наводи “да сви грађани, без обзира на пол, треба да имају могућност да буду део војске, полиције или службе безбедности”. 

Неће морати да буде обавезно ни за све младиће

Коментаришући то, професор Факултета безбедности Зоран Драгишић верује да ће модел обавезног служења војног рока остати какав је предложен - да важи искључиво за мушкарце.

- Видимо да ће сада попуњеност специјалних и професионалних јединица Војске Србије ићи и до свих 100 посто, тако да се на то поставља питање колики нам је, заправо, регрутни контигент годишње потребан. Због тога, по свему судећи, неће требати ни сви мушкарци да буду обухваћени обавезним служењем војног рока – каже Драгишић за “Блиц”.

По његовим речима, за жене ће остати могућност добровољног служења, као и то да уписују војне школе и академије и тако се опредељују за то занимање. 

- Не видим да постоји разлог да се девојке спрече да добровољно служе војску. Једноставно, не можемо да се одрекнемо девојака и жена у војсци, јер оне представљају и већину популације у Србији. Већ имамо генерације одшколованих жена у Војсци Србије и показало се да су све предрасуде које су постојале према њима биле бесмислене. На многим дужностима у војсци жене показују већу способност него мушкарци – констатује Драгишић. 

Није дискриминација мушкараца, већ су "заточени" у традиционалној улози

Ако, дакле, остане како је замишљено и даље постоји дилема да ли ће, с једне стране, бити дискриминисани мушкарци јер ће обавеза важити само за њих, односно, с друге стране, шта је са родном равноправношћу ако из те обавезе буду искључене жене? 

Стручњак за ово питање, професорка Факултета за европске правно политичке студије др Зорица Мршевић, на почетку разговора за “Блиц” каже да је обавезно служење војног рока за мушкарце проистекло из традиционалних родних улога у којима су мушкарци учествовали у оружаним сукобима тако да они, како каже, “нису дискриминисани, већ су заточени у традиционалној улози која се историјски развијала”.

- Дискриминација се не мери само неједнакошћу, већ намером и последицама, она подразумева неправедан и неоправдан третман заснован на полу, раси и тако даље. У случају војске, разлика у третману (мушкарци обавезно, жене добровољно), није заснована на уверењу да су мушкарци мање вредни, већ на стереотипним претпоставкама о родним улогама. Зато се не ради о “дискриминацији мушкараца”, већ о последици родних стереотипа који врло Често у разним аспектима штете и женама и мушкарцима – каже проф. др Зорица Мршевић. 

Родна равноправност не значи да сви морају да раде исто

А када се неко позива на родну равноправност, у смислу “ако важи за мушкарце треба да важи и за жене”, професорка има једноставан одговор – родна равноправност не значи да сви морају да раде исто. 

- Додатни аргумент је и то што су жене дуго биле искључене из војске и то не зато што су биле “поштеђене”, већ што им није била пружена шанса да учествују. Војна служба значила је надпросечна примања и привилегије, могућност испуњења професионалних амбиција и усавршавања, што је све било недоступно женама. Женама у Србији су тек 2007. године (Војна академија) и 2012. године (Војна гимназија) отворена врата да конкуришу за војне школе под истим условима као мушкарци. То је више од једног века након што су прве војне школе основане – наводи наша саговорница. 

Ни Европски суд за људска права не оцењује војни рок само за мушкарце као дискриминацију

Коначно, на питање да ли ће се “искључењем” жена из обавезног служења војног рока кршити Устав и Закон о забрани дискриминације, др Зорица Мршевић подсећа на међународно право и стандарде, односно да је Европски суд за људска права (ЕСЉП) у више случајева прихватио разлике у војној обавези по полу.

- Уз образложење да државе имају право да регулишу војну политику у складу са својим безбедносним и друштвеним потребама. Историјски и практични разлози, попут разлике у броју војноспособних мушкараца и жена, или различитих функција у војсци, могу бити оправдање за овакву разлику. Али, суд је такоше нагласио да такве разлике морају бити пропорционалне и оправдане легитимним циљевима, а не произвољне – објашњава наша саговорница.

У правној пракси држава и међународних тела, додаје, оваква разлика се често толерише због специфичних друштвених, историјских и безбедносних разлога и “не сматра се аутоматски неуставном или незаконитом дискриминацијом”. 

Дакле, закључује професорка Факултета за европске правно политичке студије, у пракси ЕСЉП обавезни војни рок за мушкарце није оцењен као дискриминација, све док постоји разумно и пропорционално образложење.

(blic.rs)