ОВА БИЉКА ДОНОСИ ДОБРУ ЗАРАДУ БЕЗ МНОГО УЛАГАЊА Маже се на хлеб, а од ње се прави сапун НЕМАЊА МИРИЛОВ ИЗ БАЧКОГ ГРАДИШТА ОТКРИВА КАКО СЕ УСПЕШНО ГАЈИ
Леблебија или наут, како се још назива, гаји се у Србији на 210 јутара.
Ова биљка пуно даје, мало тражи, а и на хлеб се маже, наравно, прерађена у хумус, све популарнији кремасти намаз који подсећа на паштету. Сеју је махом млади пољопривредници, од севера до југа наше земље.
1,4 тоне по јутру овогодишњи просечан принос
У овој жетви, половином августа, просечан принос је био око 1,4 тоне по јутру па ће леблебије бити око 200 тона. Од те количине за домаће потребе требаће нам 60 одсто, а остатак ће се извести као сировина у Словенију и Мађарску.
Леблебија је све траженија у људској исхрани. Од ње се не прави само хумус, већ се добија и више врста брашна, гриз, тестенина, кекс, сапун. У свим намазима основни састав је леблебија и зато је потребна и прехрамбеној индустрији.
Док ратари који сеју традиционалне биљне културе моле бога да им пошаље кишу, ми који сејемо наут молимо га да нам је не шаље (Немања Мирилов)
− За сетву леблебије не требају велика улагања. По јутру треба стотину евра за семе, које се увози из Мађарске, а од агротехничких мера потребно је ђубрење копривом, које пољопривредници сами праве − изјавио је за Дневник пионир у гајењу леблебије, пољопривредник, предузетник и дипломирани економиста Немања Мирилов из Бачког Градишта.
− Наут се сеје од почетка марта до краја маја и после стотину дана жање. Зато леблебију зову и стоданац. Не тражи богату земљу. Одговара јој и слатина и глина. Воли суву у топлу климу, али захтевна је и нежна биљка. Није као соја или пшеница, да се попрска вештачким ђубривом и тиме заврши посао.
Мора се сваких од недељу до десет дана ићи на њиву, улазити у поље и гледати како расте у свим фазама развоја. Пошто се не узгаја на бази хемије, треба водити рачуна о биљци, јер уколико ђубриво од коприве није направљено како треба, неће деловати на леблебију.
100 евра треба за јутро леблебије
Мирилов напомиње да је година била изузетно повољна за леблебију, без капи кише у јуну и с високим дневним температурама.
− Док ратари који сеју традиционалне биљне културе моле бога да им пошаље кишу, ми који сејемо наут молимо га да нам је не шаље − каже саговорник.
Ове сезоне принос му је био изнад очекиваног 1,4 тоне по јутру, већи за 200 килограма у односу на прошлу годину. Мада, за већи род заслуга вероватно припада и узгајивачима који из године у годину стичу искуство и доприносе бољим приносима.
Од Суботице до Лебана
Мирилов знање о гајењу преноси другим пољопривредницима од Суботице до Лебана и Прешева и у кооперацији помаже у сетви, преради и продаји.
− У узгоју је важна агротехничка мера која се ради на бази микроорганизама. Они хране земљу, земља храни биљку а биљка храни микроорганизме и тај заокружен круг у пољопривреди је ЕМ технологија − истиче Мирилов.
Напомиње да су микроорганизми здрави, стварају се у влажном земљишту. Ђубривом од коприве леблебија се прска сваких 12−14 дана. Коприва овој тропској биљци даје доста азота, гвожђа и калијума. Земљорадници је сами производе, као и ђубриво, по посебном рецепту.
Мирилов је леблебију почео да сеје 2015. године, у жељи да се опроба у новој производњи, да би наставио да се бави земљорадњом као и његов деда и тата. Прве године посејао је леблебију на јутру, исто као што се сеје соја, није користио хемију и добио је 1,2 тоне наута. Продао га је по цени као да је сејао пет јутара пшенице. Већ наредне године наут је посејао на пет јутара и опет добио изванредан принос и цену.
− Али, у узгоју не иде увек све глатко − каже Немања Мирилов.
− Кишне 2018. године пропало ми је 18 јутара леблебије. Дошло је до размирица у породици и савета да дигнем руке од те културе. Нисам послушао старије, већ наставио даље. Пуно сам читао, тражио контакте са произвођачима по свету, слушао њихова искуства, усавршавао се у гајењу и поред сетве почео да је и прерађујем.
