КАКВА ЈЕ ЕНЕРГЕТСКА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ? Како заменити руску нафту и гас без озбиљних последица по економију
Питање Нафтне индустрије Србије поново је у фокусу након што су Сједињене Америчке Државе одложиле санкције НИС-у за још осам дана.
Саговорници Euronews Србија са били су новинари Зоран Остојић и Предраг Вујић који су говорили о изазовима са којима се суочава Нафтна индустрија Србије, глобалним савезима, ситуацији на Блиском истоку и другим темама.
Говорећи о НИС-у, о санкцијама са којима се индустрија у перспективи суочава, Остојић сматра да Русија може спасити Нафтну индустрију Србије од санкција на тај начин што би продала или поклонила део свог власништва.
"Мени и данас није јасно да ли се ради о делу или о целини. Да ли ће америчко Министарство финансија бити задовољно ако руски утицај падне испод 50 одсто и тиме изгубе контролу над компанијом? То је суштина – ради се о новцу којим се можда финансирају неке ствари у Србији за које ми не знамо, или које не би требало да се раде. Према томе, видећемо шта ће бити са тих 11 одсто које је Газпром пренео на неку ћерку фирму, дакле ко ће купити ту фирму, односно тих 11 одсто", каже Остојић.
Према његовим речима, кад не би постојало расположење код руске стране да се реши ситуација, то би онда значило да Москва жели да изазове озбиљну кризу у Србији, терајући НИС у банкрот.
"Не верујем да је то циљ Москве, зато што је њој у интересу макар гас продаје док ЕУ не заврши са руским гасом", подвлачи Остојић.
Поводом руске нафте, додаје је да је Доналд Трамп послао поруку европљанима да се одрекну те нафте, јер се, како каже, тако финансира руска агресија на Украјину.
"Алтернатива је изгледа нафтовод од Крка према Мађарској, цена те нафта је вероватно скупља него оне што долази кроз ДРУЖБУ, па су Орбан и Фицо незадовољни", каже он.
Како каже, чињеница је да Словачка и Мађарска немају море и чињеница да руска нафта више не улази, јер је она је под ембаргом и да више не саобраћа танкерима.
"Значи и ми у Панчеву не прерађујемо руску нафту од почетка агресије", каже он.
Вујић: БРИКС геополитичка чињеница која се не може заобићи
Јуће је у Народној скупштини Републике Србије одржана Прва међународна парламентарна конференција под називом "БРИКС – Србија међу пријатељима", на којој је наглашено да је БРИКС отворен за све земље, не угрожава ничији суверенитет и не поставља услове за сарадњу.
Говорећи о поменутој међународној парламентарној конференцији БРИКС-а, Остојић је указао на функцију Александара Вулина која је наведена у саопштењу.
"Ако сам добро прочитао пише да је 'први члан владе задужен за сарадњу са БРИКС-ом'. Прво, чланови владе су министри или министри без портфеља. Колико ја знам, он није ни једно ни друго. Чак је и Вучић у последњем интервјуу за "Алгемајн Цајтунг" нагласио да он није у влади. Међутим, у саопштењу пише – први члан владе", каже Остојић.
Преград Вујић је, са друге стране, истакао да је БРИКС геополитичка чињеница која се не може заобићи.
Напомиње да је15. септембра био Дан демократије, Када су Сједињене Америчке Државе објавиле колико земаља живи у демократији, испоставило се, како каже, да само 28 одсто становништва живи у демократским државама, док остатак живи у нечему што није демократија.
"То је практично исто стање као и 1990. године Дакле, демократија се заправо враћа корак уназад. То је оцена Сједињених Држава и Велике Британије, ј ер је назадовала и Индија. Ми смо очигледно у неком 'располученом' свету – који се може назвати и мултиполарним, а може се и располученим, како год, али није ни чудо да се такво стање одржава код нас, јер без обзира шта ко прича, укључујући и председника, да Европа нема алтернативу – наравно да има", каже Вујић.
Остојић је сагласан са тим да о БРИКС треба разговарати, јер постоје људи који мисле да Европа није добар пут за Србију, а да је БРИКС алтернатива.
Говорећи о најавама Доналда Трампа да је мир у Гази на видику, Вујић каже да је тешко проценити шта ће се у перспективи догодити.
"Преговарају Израел и Америка о пуштању талаца које држи Хамас, који заправо није укључен у све то нити је добио нови приступ ситуацији. Циљ преговора је углавном укидање Хамаса, иако у овом контексту постоје најмање два огранка – један у Анкари, један у Турској и један у Катару", каже он.
Додаје да би кључну улогу у процесу требало да одиграју арапске земље, пре свега осам држава Персијског залива. Међутим, како каже, и даље није јасно шта ће бити са око два милиона људи који су директно погођени ситуацијом.