(ФОТО) СВАКОГ ДАНА ПЕШАЧИ ШЕСТ КИЛОМЕТАРА ДО ШКОЛЕ Елдина иде у трећи разред и једина је ученица основне школе у Каћеву
ПРИЈЕПОЉЕ: На готово 1.200 метара надморске висине, подно планине Јадовник, смештено је село Каћево, једно од најстаријих и најлепших у пријепољској општини.
Иако живот у планини није лак, његови мештани нису одустали од свог огњишта. Напротив, последњих година све више кућа добија нови сјај, а међу њима и школа коју од затварања чува само једно дете – деветогодишња Елдина Хурић. Ова ученица трећег разреда основне школе “Свети Сава” у издвојеном одељењу у Каћеву сваког дана пешачи и путује шест километара како би стигла на наставу.
- Лепо ми је у школи, учитељица је добра, али ми понекад ипак недостају другари. Трудим се да будем добар ђак, искрено за РИНУ каже мала Елдина – једини ђак у овој „кући знања“.
Њена учитељица сваког дана пређе око 20 километара колима, а део пута и пешке, само да би Елдина имала једнаке услове као и сви остали ученици у Србији.
- Предност је што можемо да се потпуно посветимо једном ученику, али недостатак је што нема друштва, то се стварно осети - каже она.
Каћево је некада врвело од људи, онда је замрло али данас се поново буди. У протеклих пет година у овом подјадовничком селу подигнуто је 57 нових објеката, од чега је 23 викендица. Међу новим власницима има и повратника из иностранства, који су одлучили да свој новац уложе управо у родни крај.
- Радио сам у Београду и Чачку, имао сам свој посао, али ме срце повукло назад. Овде сам рођен, овде се најбоље дише - каже један од повратника.
Иако је Каћево бошњачко село, његови становници с поносом истичу братске односе са комшијама Србима из суседних села.
- Када су славе, сахране или богомоље, увек смо заједно, без обзира да ли је црква или џамија. Одувек смо једни другима помагали и тако ће бити и убудуће - кажу мештани.
Каћево има све што једно планинско село може да пожели – нетакнуту природу, богату традицију и добре људе. Захваљујући субвенцијама, органска производња сира и кајмака поново је у успону. Стабилно снабдевање струјом биће обезбеђено до краја месеца, а једино што још недостаје јесте километар насутог пута који би повезао школу и центар села.
- Није нам неопходан асфалт, али макар да се пут доведе у нормално стање – до школе, гробља и верског објекта, поручују мештани.