ВЕЛИКИ ДАН ЗА СПЦ Сутра славимо Светог Луку и Светог Петра Цетињског
БЕОГРАД: Српска православна црква сутра слави Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.
Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Свети Лука је написао треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), као и Дела апостолских.
Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Он је пратио апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.
Након Павлове смрти, наставио је да шири јеванђеље широм данашње територије Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.
Према предању, у 84. години у Теби су га ухватили идолопоклоници и убили.
Верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ.
Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године.
Мошти Светог Луке откупио је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката и то се сматра најзначајнијим духовним догађајем у историји Смедерева.
Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.
Верници га славе и као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.
Ако се Свети Лука слави у време поста или средом и петком обавезно се пости. У осталим случајевима, служи се мрсна храна.
У Србији се овог дана у руралним деловима земље, концима опасују торови да вукови не даве стоку, уз речи "Иде Лука, ево вука" или "Свети Лука, снег до кука", јер скоро наступа зима, када се вукови приближавају селима.
СПЦ сутра слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. постао митрополит и господар Црне Горе.
Цео живот посветио је свом народу, радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача.
Иако је био кнез, живео је као монах у једној тескобној ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.