НЕМАЧКИ СТОМАТОЛОЗИ ПРВИ ПУТ ОДАЛИ ПОШТУ ЖРТВАМА ЗЛОЧИНА ИЗ НАЦИСТИЧКЕ ЕРЕ Комеморација открила размере саучесништва професије у злостављању и крађи златних зуба
Немачки стоматолози одржали су у Берлину прву комеморацију посвећену злочинима своје професије током нацистичке ере, пише Гардијан.
Церемонију је организовало Немачко друштво за стоматолошку, оралну и ортодонтску медицину (DGZMK) на Хумболтовом универзитету, у знак сећања на жртве и уз јавно признање одговорности професије.
„Као професија, имамо обавезу да учимо из историје и заузмемо чврст став против антисемитизма, искључивања и презира према човечанству”, рекао је председник управног одбора DGZMK-а Мартин Хенџес.
Студије које је наручила немачка медицинска заједница у последњим годинама разоткриле су размере саучесништва стоматолога под режимом бившег канцелара Адолфа Хитлера.
Систематско уклањање златних круница и пломби са лешева у логорима било је широко распрострањено, а злато је коришћено за потребе немачких пацијената или за финансирање ратних напора.
Према истраживањима Доминика Гроса, директора Института за историју, теорију и етику медицине Универзитета у Ахену, више од 60 одсто универзитетских предавача стоматологије у Трећем рајху били су чланови нацистичке партије, укључујући осам од девет председника DGZMK-а.
Око 55 одсто свих стоматолога придружило се NSDAP-у, знатно више него међу лекарима или наставницима.
Више од 300 стоматолога служило је у СС јединицама, а стотинак је било директно укључено у крађу златних зуба, злостављање и селекције логораша.
Неки су учествовали у мучењима и убиствима попут Георга Колдевеја, који је вадио зубе затвореницима без анестезије, и Вилија Јегера, који је логораше убијао након медицинских експеримената.
Истраживања су открила и да су стоматолози спроводили присилне стерилизације пацијената са расцепом непца или усана.
Петнаест стоматолога осуђено је на смрт након рата због злочина против човечности, али је већина избегла казну и наставила каријере без прекида.
DGZMK је уз комеморацију обновио своје раније извињење и нагласио важност отвореног суочавања са прошлошћу.