Дунавац постаје бисер Карловачког рита

Да је Покрет горана Војводине (ПГВ) на добром путу да оствари своје циљеве на Старом Дунаву, или Дунавцу, како га неки називају, у погледу заштите и унапређења његових природних вредности и привлачења локалног становништва да у том делу специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит проводи више времена, показало је представљање резултата њиховог петогодишњег рада на том локалитету у четвртак увече у Свечаној сали ОШ „23. октобар“.
д
Фото: Ђ. Радивојевић

За презенатацију постигнутог и вредности тог кутка од 2,5 километра на обали Дунава одабран је, нимало случајно, Светски дан волонтера јер су управо они дали значајан допринос његовом изгледу данас. Само ове године у оквиру међународног волонтерског кампа „Сачувајмо рит“, нагласио је сарадник ПГВ-а Марко Љубичић, учестовало је њих 40 из иностранства и Србије. Заједно с радницима ЈКП „Белило“, Патријаршије Српске православне цркве и ЈП „Војводинашуме“, они су уклонили инвазивне биљке с око 27.000 квадратних метара и више од 700 кубика смећа. Током та два кампа постављен је дрвени мост преко одливног канала на Дунавцу, дуг 12 метара, два сета дрвеног мобилијара с два стола и четири клупе, „освежена“ дрвена учионица на отвореном изграђена лане, и припремљен терен за постављање три информативне табле и корпи за отпатке.

Представница ЈП „Војводинашуме“, које је управљач тог простора, Ивана Васић је на прексиноћном скупу нагласила да то предузеће пружа подршку ПГВ-у у активностима које спроводи и да јој је драго како данас изгледа Дунавац, којем се пре само седам-осам година није могло прићи.

– Мислим да ће се, захваљујући потезима Покрета горана, на том подручју исправити поразни резултати анкете који говоре да 60 одсто карловчаке деце није никад било на Дунавцу, али и да ће врло брзо оно бити видљиво и Новосађанима – рекла је Ивана  Васић. – Важно је привући младе у те активности, а култ некадашњих радних акција се кроз волонтерски рад полако обнавља.

Речи хвале на рачун ПГВ-а због свестраних мера којима се унапређује тај локалитет, у шта спада и истраживање биљног и животињског света, упутили су и проф. др Бранко Миљановић и доцент Тамара Јурца с Департмана за биологију и екологију ПМФ-а, те др Биљана Пањковић из Покрајинског завода за заштиту природе и Ратко Бајчетић из Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, као представници инстутуција и државних органа који подржавају такве активности горана. Похвале су стигле и од Карловчанке, дугогодишње сараднице те невладине организације Јасне Атанацковић, која је испричала како су суграђани некада проводили време на Дунаву, а у том евоцирању успомена, уз фотогафије из ранијих времена, придружио јој се и Иван Керенац Кепена.

З. Милосављевић

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести